Између историје средњовековне српске државе и телевизије: историчар о серији „Свето краљевство“

Историја династије Немањић значајан је део колективног српског наслеђа. У серијалу се износе опште познате, али и готово непознате чињенице из наше историје. Какав је изазов био пред вама и какав је био ваш задатак?

– Династија Немањића стоји на почецима српског колективног памћења и преточити оно што је академско постигнуће у научној историографији, наравно вишегенерацијско, у један пријемчив и аудио-визуелни садржај био је изазов. И наравно, на гледаоцима ће највише бити да процене у којој мери је ауторски тим продукције 'Black Book' односно Радио-телевизије Србије у томе успео.

Шта степре свега хтели да истакнете?

– Наравно, пре свега да представимо чињенице којих у нашој старијој историји никад нема довољно и никад их, поготово у широј публици, никада се не представљају довољно детаљно. Али и да представимо колико је заправо било тешко створити државу. Колико је било тешко одбранити државу у оно време и колико су та времена у којима су деловали ти наши далеки преци, у којој мери су она била сложена и у којој мери је њихово достигнуће утолико и веће, зато што су деловали заиста у сложеним и тешким историјским околностима.

Серија Свето Краљевство за тему има и политичку историју српског народа у средњем веку, као и научни поглед на конституисање српске цркве и државе. Шта ћемо видети у трећој епизоди?

– Трећа епизода почеће повлачењем Стефана Немање, који је у овој фази заправо и главни јунак серије. Видећемо због чега се он замонашио, што је била необична одлука за оно време. Онда ћемо видети колико се у једном кратком времену толико тога догодило, не само у српској држави, већ и у региону.

То је и повлачење Стефана Немање на Свету Гору где је заједно са сином, Светим Савом, будућим архиепископом српским, основао Манастир Хиландар. Видећемо како је дошло до династичног сукоба између Немањиних синова и наследника у српској држави.

А онда ћемо видети како је један догађај на великој сцени, а то је Четврти крсташки рат, како је он утицао на збивања у Србији и како су се српски владари снашли у тим сложеним околностима. Како је пренос моштију Светог Симеона Немање из Хиландара у Србију утицао на стабилизацију прилика у Србији. И на крају, како и у којим историјским околностима долази до уздизања српске државе у ранг Краљевине.

Да ли је суштина погледа на свет средњовековног владара на линији између духовности и сталне борбе да се сачувају границе државе?

– Рекао бих да се у том питању заиста сажима оно што је изазов времена био не само за Немањиће, већ за многе или готово све владаре тог доба. Углавном је народ живео у нечему што бисмо данас назвали црквеним литургијским заједницама, у хришћанским очекивањима Царства небеског, али све то у сложеним изазовима тешких политичких околности, често ратних, нестабилних, у којима су владари имали задатак да се боре за голи опстанак своје државе и народа којим су владали.

У процесу транспоновања историјског у културно-уметничке садржаје, да ли је одржан баланс између уметничке визије и чињеница?

– Ауторски тим је настојао да управо једну сложену епоху, богату пре свега и духовним садржајима и високим дометима уметности, на одговарајући аудио-визуелан начин транспонује оно што је данас један пријемчив наратив. Ја се надам да смо ми у томе успели и да ће гледаоци заиста стећи увид у то како је настајаланемањићка држава, али и шта је био садржај, пре свега културни, тог једног историјског тренутка који је се протегао на готово два века.