Филму „Жута писма“ припао Златни медвед на 76. Берлиналу

На церемонији затварања Берлинског филмског фестивала, обележеног контроверзама и дискусијом о политичкој одговорности у уметности или не, немачко-турски филмски стваралац Илкер Чатак подигао је Златног медведа за свој смели, импресивни филм Жута писма, портрет удате драмске списатељице и глумице у савременој Турској које се налазе на мети државе због свог посебног стила протестног позоришта.

То је узбудљив филм са убедљивим формалним обртом: иако је у потпуности смештен у Турској, сниман је у потпуности – и без маскирања – у Чатаковој родној земљи, Немачкој, а велики градови су наведени као „глумци“ својих турских пандана у истакнутим насловним странама.

Пре него што му је уручио награду, председник жирија Вим Вендерс похвалио је филм због „Јасног изражавања политичког језика тоталитаризма, за разлику од емпатичног језика филма“, и прогласио га „застрашујућом визијом будућности“.

Награда потврђује улазак 42-годишњег Чатака у главне лиге светске кинематографије, након што је његов претходни филм The Teachers’ Cabin избио из програма Панорама на Берлиналу 2023. године и освојио номинацију за Оскара за најбољи међународни филм. Он је први домаћи филмски стваралац у последњих 22 године који је освојио главну награду у Берлину, откако је колега немачко-турски редитељ Фатих Акин победио 2004. године са филмом Head-On.

Филм Спасење (Salvation) Емира Алпера освојио је Велику награду жирија, док је филм Краљица на мору (Queen at Sea) Ленса Хамера освојио награду жирија.

Награде за глуму припале су Сандри Хилер за филм Ружа и Ани Калдер-Маршал и Тому Кортнију за филм Краљица на мору, док је награда за најбољег редитеља припала Гранту Лију за филм Сви воле Била Еванса, док је канадска редитељка Женевјев Дилуд де Сел награђена Сребрним медведом за најбољи сценарио у филму Нина Роза.

Сребрни медвед за изузетан уметнички допринос припао је једином документарцу у такмичењу, интимном, необичном филму америчког дуа Ане Фич и Банкера Вајта Yo (Love is a Rebellious Bird), који је Адлака описао као „сентиментални уметничко-занатски пројекат дат филмском формом, на начин који повремено замагљује границу између стварности и уметничког представљања“.

Политика се поново појавила у једном од програма фестивала, Перспективе, посвећеном дебитантским филмовима, где је палестинско-сиријски филмски стваралац Абдалах Алхатиб освојио главну награду за Хронике из опсаде, серију снажних вињета које драматизују муке свакодневног живота у ратној зони у неодређеној земљи која се ипак јасно може идентификовати као Палестина. (Филм је, међутим, снимљен у Алжиру).

Почасно признање добио је Forest High, тихо заводљив триптих француске редитељке Манон Кубије који приказује жене које управљају удаљеним планинарским домом у Алпима.

Кристалног медведа у такмичарском програму Generation KPlus освојио је Гугов свет бразилског филмског ствараоца Алана Дебертона, док је специјално признање припало филму Није херој индијске редитељке Риме Дас.

У секцији Generation 14+ награда је припала филму Тужне девојке мексичке редитељке Фернанде Товар, са специјалним признањем за Породицу холандског редитеља и глумца Мејса Пајненбурга.

Награда публике 28. Панораме за најбољи играни филм припала је филму Staatsschutz немачког редитеља Фараза Шаријата, док су на другом и трећем месту били филмови Четири минус три немачког редитеља Адријана Гојгингера и Миш америчке глумице и сценаристкиње Кели О'Саливан и америчког редитеља Алекса Томпсона.

Директорка фестивала Триша Татл је очигледно била припремљена за вече снажних изјава, као што је рекла у свом уводном говору на почетку церемоније: „Ове године смо јавно изазвани, и то се не осећа увек добро, али јесте добро. Критика и изражавање су део демократије, као и неслагање.“

Додала је и: „Ако је овај Берлинале био емотивно набијен, то није неуспех Берлинала, нити је неуспех кинематографије. То је Берлинале који ради свој посао, и то је кинематографија која ради свој посао.“