„Тито, између Истока и Запада“ – серија о политици балансирања у доба Хладног рата

Првобитна идеја је била да се серија зове Југославија између Истока и Запада, међутим, то је значило да би требало захватити и период деведесетих година, што је једна посебна и велика тема, напомиње гост Београдске хронике.

„Такође бисмо морали да се вратимо у 1918. годину, на Краљевину Југославију. Зато смо се одлучили да серија носи назив Тито између Истока и Запада, како бисмо се временски ограничили на период од четрдесетих до осамдесетих година“, објашњава Ковач.

Наглашава да се не могу све заслуге за позицију Југославије у свету приписати искључиво Јосипу Брозу Титу.

„Није Тито једини заслужан за то што је Југославија тако успешно пловила између истока и запада. Ту су били министри спољних послова попут Коче Поповића и Марка Никезића, као и амбасадори у Москви, Лондону и Вашингтону, који су значајно допринели да та политика успе. Југославија се, као релативно мала земља, наметнула као значајан фактор у међународним односима“, истиче Ковач.

Игране реконструкције рађене по транскриптима састанака

Серија реконструише и кључне дипломатске сусрете који су обележили Титову улогу на светској сцени. Један од најзанимљивијих, како наводи сценариста, јесте разговор са Винстоном Черчилом у Напуљу 12. августа 1944. године, који је реконструисан у играној форми. Одмах потом уследио је и тајни сусрет са Јосифом Стаљином.

„Мислим да ће гледаоцима, када виде реконструкције та два разговора, бити јасније како је Тито био играч и како је решавао те сложене ситуације“, каже Ковач.

Хладноратовски период, који је обележио деценије након Другог светског рата, описује као време специфичних међународних односа.

 „То је период постојања два блока, време када су поштовани међународни закони и принципи. Можда је у таквим околностима било нешто лакше сналазити се, иако је свакако било изненађења. “ Посебно су га, како каже, привлачили дипломатски сусрети и разговори, па је детаљно проучавао архивске транскрипте – и домаће и руске.

„Разлике у транскриптима су мале, с тим што свака страна помало себи даје више на значају. Али суштина разговора није промењена“, истиче сценариста.

Тито енигма за савременике

Ковач сматра да Тито није био личност коју савременици нису разумели.

„Мене су одушевили руски историчари колико добро познају Тита и његов боравак у Совјетском Савезу. Он је још 1915. године био тамо, био је рањен, заробљен и радио разне послове. У првој епизоди говоримо управо о том периоду – о доласку у Србију као аустроугарски војник, пребацивању у Галицију, рањавању и каснијем боравку у Русији.“

Ипак, фокус серије није на ранијем периоду, већ на Титовом политичком маневрисању између два светска блока. Као пример наводи период након сукоба са Совјетским Савезом и окретање Југославије Западу, као и касније одустајање од америчке војне помоћи.

„Када је амерички новинар питао Тита да ли одустајање значи промену спољне политике, он је одговорио: ‘Не мења се спољна политика, него се мењају спољне околности.’ Он је пратио шта се дешава у свету и покушавао да нађе решења за Југославију“, сматра Ковач.

„Акробатско балансирање"

Подсећа и на оцену Њујорк тајмса, који је Титов политички стил назвао „акробатским балансирањем“. „Он је говорио да није балансирао, већ да је имао принципе који понекад не одговарају Истоку, а понекад Западу, и да Југославија следи свој пут. Али мислим да је то ипак било добро балансирање.“

Серија приказује и напете односе са совјетским лидером Леонидом Брежњевом, посебно током сусрета 1971. године, у време унутрашњих криза у Југославији.

„То је био веома емотиван разговор, са жестоким расправама. Брежњев је био нервозан јер је Тито одбио његову помоћ. После тога Тито одлази у Америку и, преко министра спољних послова, индиректно тражи заштиту од Никсона у случају совјетског напада.“

Небојша Дугалић уверљив у улози Тита

У улози Тита у серији појављује се Небојша Дугалић, са којим је, како каже Ковач, сарадња била изузетно успешна.

„Он је већ играо Тита у серији о Јованки Броз. Врло је предан послу и увек тражи додатне детаље. Потпуно се уживи у улогу и мислим да ју је фантастично одиграо.“

Серија има 10 епизода, а највећи изазов био је обухватити четири деценије бурних догађаја.

„То је врло динамичан период, пун преломних тренутака. Гледаоци ће видети кључне историјске догађаје, али можда нисмо довољно приказали како је то балансирање утицало на живот обичних људи – на стандард, културу, моду и музику.“

Посебно истиче утицај западне културе на југословенско друштво.

„Постојала је извесна американизација. Рецимо, утицај америчких каубојских филмова на наше партизанске филмове. Кроз архивске снимке гледаоци ће видети како се живело од краја Другог светског рата до осамдесетих.“

Свака епизода, додаје, прати динамику приближавања или удаљавања од једног или другог блока.

„Кроз све епизоде имамо заплете и расплете – приближавање једном блоку, сукоб, па окретање другом. То је нит која води целу серију“, наглашава Светко Ковач, сценариста серије Тито између Истока и Запада, на крају гостовања у Београдској хроници.