О серији "Тврђава", креатор серије и сценариста на трибини у Студентском граду
Смештена у турбулентне деведесете, са емотивном причом о породици, љубави и моралним изборима у времену великих промена, РТС-ова серија "Тврђава" већ је феномен. О чему сведоће и прве трибине серијала. Синоћ је у Дому културе Студенски град одржан разговор са њеним креаторима под називом "Душа Тврђаве".
Настала је из испитног сеценарија Горана Старчевића за филм у трећој години Филмске и ТВ драматургије на Факултету драмских уметности. Професор Мирко Стојковић, тада као члан комисије препознао је потенцијал, понудио РТС-у идеју. Добили су две године за реализацију пројекта од 11 епизода које су одушевиле публику и потврдиле да домаће серије могу да отворе озбиљна питања и понуде слојевиту причу, без поједностављивања.
„Ми смо правили причу о људима који су попут студената који чекају да дођу на трибину, попут гледалаца ваше емисије, попут свих нас. То је нешто што би требало да буде блиско, а свако од нас има и сумње и падове и несигурности и некако се носи са њима“, рекао је проф. Мирко Стојковић, креатор серије „Тврђава“.
Рад на серији је подразумевао темељно истраживање, али и слободу ауторског тумачења, како би прича била блиска савременом гледаоцу.
„Некако се стално враћамо на тај однос доброг и злог или мрака и светлости и неких тема које трају много дуже, не у последњих 30 година, него трају од када постоји човек. Те теме неће проћи са нашим временом, нити су прошле са деведесетим годинама“, истакао је креатор серије.
Посебан изазов, како истичу аутори, био је баланс између наративне динамике и психолошке разраде ликова, који носе највећи део драмске тензије серије.
„У смислу да прикажемо ликове тродимензионално и са више различитих страна, како би добили праве и живе људе. Једноставно ни свет није црно-бео, ни људи нису црно -бели, него су шарени“, рекао је Горан Старчевић, сценариста серије "Тврђава".
Аутори серије су свакако успели да изграде атмосферу која припада прошлости, али снажно одзвања и данас. „Тврђава“ је прича о томе како се остаје човек онда када је најтеже и како нас лични избори обликују више од околности у којима живимо.
Коментари