Шабан Бајрамовић као Одисеј слободе и инспирација филма који осваја међународне награде

Један од највећих певача Србије у школу практично није ни ишао, те је своје музичко образовање стекао и изградио на улици. Имао је деветнаест година када је, због љубави, побегао из војске, да би као дезертер био осуђен на три године затвора на Голом отоку.

Kада је на Војном суду изјавио да нико не може да га осуди онолико колико он може да издржи, казна му је била повећана на пет и по година.

Управо је током служења казне покренуо затворски оркестар. Свирали су џез, шпанске и мексичке мелодије.

Шабан Бајрамовић рођен је 1936. године. Прву плочу објавио је са 28. Kомпоновао је више од 700 песама, снимио 20 албума и 50 синглова.

Иако га „велика сцена” није привлачила, па би често, уместо у великим дворанама, свирао за бакшиш у кафанама, светска сцена га није заобишла.

Овог лета, у јуну, отворена је изложба, Бајрамовићу посвећена, у Музеју џеза у Њу Орлеансу Од сиромаха до краља ромске музике.

Тако се Шабан Бајрамовић нашао у друштву Луја Амстронга, Реја Чарлса, Џејмса Брауна.

Спојио је различите утицаје, укључујћи и џез, у музику која га је учинила легендом и постала популарна, не само у Југославији већ и у свету.

На позив Индире Ганди наступао је у Индији, где проглашен за краља ромске музике.

Певао је и глумио у филмовима Емира Kустурице, а постао је светски познат кад је у Холандији издат његов албум Џипси леџенд.

Преминуо је 2008. године, а у његовом родном граду, Нишу, две године касније подигнут му је споменик.

Публика дише са филмом о Бајрамовићу

Филм Шабан Бајрамовић – моје путовање добио је за сада две награде, једну на фестивалу у САД, другу на фестивалу у Индији. У интернационални живот, филм је кренуо после нишке премијере.

„Био сам на премијери на Нишвил Џез-фестивалу, било је преко хиљаду људи, и поблика заита дише са филмом. Филм је испричан саа достојанством и са поштовањем према Шабану Бајрамовићу, које он заслужује као велики стваралац и уметник, и неко ко је оставио иза себе толики број дела која се певају свуда у свету. Његова музика, иако многи не разумеју речи, се пева и слуша, и препознатљива је, и у земљама, не само у региону, већ свуда у свету“, рекао је за Београдску хронику редитељ филма Жељко Мирковић.

Пројекат је рађен у сарадњи са Нишвил Џез-фестивалом, Филмским центром Србије и Фондом за отворено друштво Западни Балкан.

„Током десетогодишњег снимања, праћена је судбина статуе Шабана Бајрамовића, која путује широм света, која је гран-при фестивала, и која је додељена многим великим уметницима из различитих земаља света. Чекао се моменат да Шабан уђе у поставку Њу Орлеанс Џез музеја, то се догодило у јуну 2023, и то су били последњи кадрови који су снимљени“, додао је редитељ.

Причу кроз коју нас филм води, описује као путовање Одисеја слободе, односно о Шабану, који потиче из сиромашне ромске махале, путује по свету, а на крају се нађе у једном од највећих музеја џеза на свету.

Бајрамовић је несумљиво симбол, не само ромске музике, већ и специфичног начина живота и стварања. Саговорници у филму су из разних углова, прича, рођаци, пријатељи, колеге, они на које је оставио утицај, а таквих је много јер Бајрамовић је био више него слојевита личност.