„Филмови на штиклама“ до 17. новембра у Арт биоскопу Коларац
Почео је четврти Фестивал савремених женских филмских ауторки „Филмови на штиклама“. До 17. новембра публика у Арт биоскопу Коларац у Београду имаће прилику да види игране и документарне филмове домаћих, регионалних и европских редитељки. Фестивал је отворио награђивани филм Емилије Гашић „78 дана“.
Март 1999. године. Почело је НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије. У једном малом месту у Србији сестре Соња и Драгана након очеве мобилизације започињу видео-дневник.
Снимају природу око себе, ноћно небо током ваздушних напада и задиркивање своје седмогодишње сестре Тијане. Филм „78 дана“ је исповест његове ауторке Емилије Гашић, која је тада имала седам година.
„Осетила је потребу да нас подсети на тај трагични догађај из наше историје, али га је снимила на један веома занимљив начин. Имамо утисак, гледајући филм, да гледамо неке VHS касете које су ископане и јесте јој нека врста инспирације била VHS техника, та заборављена техника. Леп разговор је био после пројекције, ауторка нам је испричала неке детаље које можда до сад није имала прилике да исприча“, каже Невена Ђонлић, селекторка фестивала „Филмови на штиклама“.
Култура сећања заједнички је именитељ филмова на овогодишњем Фестивалу савремених женских филмских ауторки „Филмови на штиклама“.
На основу мемоара логорашице Ђине Маркуш, редитељка Наташа Нелевић у филму Шагаргур подсећа на време и жене које су на основу резолуције Информбироа у Југославији страдале у женском логору на острву Свети Гргур или Шагаргур, како гласи његов локални назив.
„Није полазна идеја била да направимо документарни филм у којем ћемо имати архиву, објективне чињенице итд, значи, направићемо причу о једној жени и о њеној судбини, тако да кажем, дакле, о томе како је она стигла на Голи оток, кроз шта је она тамо прошла и, прије свега, какве су биле психолошке, емотивне, моралне, па и политичке подледице тог њеног боравка тамо“, објашњава редитељка Наташа Нелевић.
У селекцији фестивала је десет играних и документарних филмова савремених ауторки са разноврсном тематиком, која се не тиче само жена и није дата само из женске перспективе.
„Имамо филм о Мирославу Чангаловићу кога је и верна оперска публика скоро заборавила зато што су то генерације којих више нема и то је нека врста сећања, али позитивног, лепог сећања на једног великог, светског уметника. Имамо две велике изузетно признате европске ауторке – Маргарету фон Трота и Агњешку Холанд са новим филмовима. Агњешка Холанд такође третира проблем ибеглица. И то је сећање“, истакле је селекторка Ђонлић.
Домаћи филм, који затвара фестивал 17. новембра јесте Easy Land Сање Живковић чија се радња дешава у Канади, а доноси причу о мајци и ћерки које пролазе кроз кризу покушавајући да се адаптирају на нову средину, али и кроз озбиљне здравствене проблеме. Овај филм се бави предрасудама и начинима на које Канађани доживљавају имигранте.
Коментари