Тихомир Станић: Немам трему и једва чекам да почне емитовање серије „Нобеловац“

Серија Нобеловац од осам епизода прати живот књижевника Ива Андрића током неколико месеци у јесен и зиму 1961. године од тренутка када је сазнао да је добио Нобелову награду, до повратка са церемоније доделе преко Швајцарске у Београд.

Тихомир Станић који тумачи лик Иве Андрића, али је уједно извршни продуцент, креатор и редитељ серије, гостујући у Јутарњем програму, каже да нема трему и да једва чека да почне емитовање.

„Ја сам пре свега глумац, иако сам у овој серији имам много више улога. У суботу већ играм представу, Један Пикасо, то је представа Атељеа 212, давно је заказана у Паризу у позоришту Сен Леон са Софијом Јуричан. Тако да ћу лакше поднети ту неизвесност, то како ће публика реаговати“, каже Станић.

Прве две епизоде серије су премијерно биле приказане на фестивалу на Златибору, на Сарајево филм фестивалу и у МТС дворани. Станић каже да ће телевизијска публика рећи свој суд, али да су многи људи из струке који су били на овим премијерама, имали само речи хвале.

„Оно што је мени битно, када сам предао серију, од уредника смо добили позитивно мишљење. Тим драматурга РТС-а, уредници, сви су се у припремама активно укључили у рад на том сценарију. Ми седам година радимо тај сценарио. Имали смо подршку свих институција битних за нас – Задужбине Иве Андрића, Музеја града Београда, Музеја Андрића, Удружења књижевника Србије, Епархије Бачке – сви су нас подржали“, истиче гост Јутарњег програма.

Додаје и да је од самог почетка рада и снимања атмосфера у целој екипи одисала задовољством што се баве тако значајном личношћу за историју и културу.

Дуго и темељно истраживање

Серија има два паралелна тока нарације. Један је везан за 1961. годину када се Иво Андрић спремао да оде у Стокхолм, а други је његов субјективни скоковит повратак у прошлост.

Сценаристи Иван Велисављевић, Јелена Мијовић, сарадник на сценарију Александар Новаковић, др. Владимир Рогановић, уз подршку Жанете Перишић-Ђукић радили су дуго и темељно истражили грађу.

„Истражујући карактер и личност Андрићева, који је био интровертан, повучен, размишљали смо шта је он у том часу кад се дигне галама, прашина, кад одједном као да му је рефлектор уперен у очи, сам каже, свака се бора и пукотина виде, све одједном неке ствари које би можда и сакрио у свом животу, одједном излазе у јавност, шта су ти пресудни тренуци у његовом животу?“, објашњава креатор серије.

На крају су дошли до закључка да је тај пресудни тренутак био када је Андрић одлучио да као амбасадор у Берлину не оде у Швајцарску да се склони, како му је нуђено, већ да се врати у окупирани Београд и подели судбину са народом коме је одлучио да припада.

„Ми смо много документата истражили и документовали ове наше сцене које имају облик драмског – прво да не потпише апел којим се осуђује отпор окупатору, који су многи интелектуалци потписали, да ризикује тиме живот, да не дозволи да се ишта штампа за време окупације и да ту, под бомбама, напише своја капитална дела, На Дрини ћуприју, Травничку хронику и Госпођицу, и ту заслужи да то једног дана буде верификовано Нобеловом наградом“, истиче Тихомир Станић на крају гостовања у Јутарњем програму.