„Лазарев пут“ премијерно пред домаћом публиком у МТС Дворани

Премијерно пред домаћу публику, Лазарев пут је стигао након успеха на фестивалима у Непалу, Монтреалу, Мадриду, на Новом Зеланду.

 Артхаус мистерија у којој редитељ Иван Јовић наставља, након претходних остварења Исцељење и Завештање да се бави егзитенцијалним питањима, потрагом за смислом, идентитетом и слободом и искушењима на том путу.

„Ово је мистичан пут нашег унутрашњег бића, један духовни пут који свако од нас има и свако га пролази, само је питање када га и у ком тренутку освести. Овај филм заправо нас позива на тај пут пејзажима свог унутрашњег бића“, рекао је редитељ филма.

Лазар је улични уметник на малом медитеранском острву. Жели да се врати кући и приморан је да се позабави умарајућим бирократским проблемима. Решавајући их, преиспитује смисао живота, промишља га, суочавајући се са тајнама од којих је мислио да се сакрио. Лазар је Иван Босиљчић.

„Лазар је свако од нас. Трагати за смислом данас је насушна потреба зато што живимо у некој врсти егзистенционалног вакума. Ми, на први поглед, имамо све, а заправо нам смисао измиче некако кроз прсте. Зато бих волео да што више људи погледа овај филм, јер ако данас тражимо квалитет, скоро да могу да гарантујем да је ово једно зрно квалитета у садашњици“, истакао је Босиљчић.

Премијери филма претходио је концерт грчке певачице Нектарије Каранци, чији је глас обогатио Лазарев пут и чувеног Василиса Цабропулоса, који је компоновао музику за филм.

„Било је тешко радити музику за овај филм, јер сценарио је био врло једноставан, а музика није, она ствара слике слике. Тако да сам инсистирао на тој једноставности, на истини, на томе да музика буде део духовног концепта Ивана Јовића“, објашњава композитор.

Важну улогу у филму играју и прелепе локације на грчким острвима Санторини и Фолегандрос, које осликавају меандре Лазаревог унутрашњег путовања.

Централна сцена у филму је најдужа сцена у нашој кинематографиаји снимљена из једног кадра. Реч је о сцени дијалога која траје 27 минута.