Имаћемо прилике да видимо како мама и тата настављају да се играју рата на прагу кризе средњих година

Припреме за трећу сезону серије Мама и тата се играју рата трају још од марта, а снимања ће почети средином маја, наводи Гордан Кичић.

„Снимање ће трајати мај, јун, јул, на локацијама по Београду. Што се тиче глумачке екипе, она остаје непромењена, бар најуже језгро. Значи, имате Јадранку, Вељка, малу Виду, Микија, Ћуфту, Александру, Милену, то су сви ликови који су са нама од прве сезоне, они су сви даље ту, и Радмилу, Јадранкину маму“, додаје Кичић.

Појавиће се и нови ликови, али оно што ће остати као највећи куриозитет за ову серију, сматра Кичић, је то што од почетка серијала, мала Лена Лазовић, тумачи лик ћерке Виде. У првој сезони је имала четири и по године, у другој имала седам и у трећој ће имати једанаест.

„На неки начин, ми пратимо њено одрастање што је стварно нешто ретко да имате прилику да видите, и некако смо правили заплете приче буквално по њеном годишту“, додаје гост Београдске хронике.

У трећој сезони имаћемо Виду која је порасла, а Јадранка и Вељко мало остарили и полако залазе у кризу средњих година.

„Ту се постављају нека фундаментална питања – шта сам урадио до сада, какав ће бити мој живот касније, да ли сам ја довољно урадио са својим животом до овог тренутка... То су та нека егзистенцијална питања којима ћемо се ми бавити, да ли смо сви ми довољно, ликови се питају, да ли су довољно урадили за себе и за своје породице“, истиче креатор серије.

Кичић додаје да су он као креатор серије и његови сарадници, писци Марко Манојловић и Гвозден Ђурић, већ у годинама када и сами себи постављају слична питања.

Филм Јорговани бележи велику гледаност

Филм Јорговани у коме Гордан Кичић глуми једну од главних улога већ је погледало 200.000 гледалаца. Гост Београдске хронике наглашава да му је јако драго због сценаристе Давида Јаковљевића и редитеља Синише Цветића, као и продуцента Зорана Јанковића који се здушно упустио у финансирање овог филма.

„Занимљиво је, тај филм смо веома брзо снимили, за неких можда 17-18 снимајућих дана. Добро смо се спремили и било је задовољство окупити ту екипу и направити ту неку имагинацију, те неке серијске екипе да као имају неки живот који јако дуго траје, вуку репове и све имају те неке чудне међуљудске односе који су сада то изашли на видело“, каже Гордан Кичић на крају гостовања у Београдској хроници.