Филмски хитови Зорана Симјановића као увод у 71. Мартовски фестивал
Мартовски фестивал 71. пут доноси спој документарног и краткометражног филма и музике. У свет покретних слика публику ће, вечерас у Великој сали Дома омладине, увести концерт под називом „Филмски хитови Зорана Симјановића“. Фестивал почиње сутра и трајаће до 30. марта.
Мартовски фестивал традиционално представља богат филмски програм у неколико националних такмичарских категорија документарни филм до 50 минута и дуже.
На свечаном отварању биће додељена награда за животно дело чувеном редитељу Лордану Зафрановићу, а затим ће светску премијеру имати филм Сањалице редитеља Владимира Петровића о првом женском рокенрол бенду из Београда, формираном 60-тих година.
Седамдесет прво издање фестивала почиње у уторак, а као увод у фестивалски програм вечерас ће у Великој сали Дома омладине бити одржан концерт под називом Филмски хитови Зорана Симјановића.
Концерт је посвећен нашем композитору примењене музике, којем је постхумно додељена награда за животно дело овог фестивала пре две године.
„Вечерас улазимо у једном дивном духу тих незаборавних композиција Зорана Симјановића, које су обележиле бројне филмове домаће кинематографије и слушаћемо неке од песама које живе, па практично и самостално свој живот, постале су део ове наше урбане културе. На сцени ће бити Академски хор Колегијум музикум, под диригентским вођством Драгане Јовановић, 'Belgrade Brass Band', потом 'Soundtrack orkestar', гудачки квартет 'Innuendo' и бројни солисти који ће изводити музику из филмова као што су Сок од шљива, Петријин венац, Национална класа, Маратонци и многи, многи други“, наводи Милица Шеварлић из Дома омладине Београда, који је и организатор и извршни продуцент догађаја.
Прича о пажљивом човеку Храна за голубове
У ревијалном делу Мартовског фестивала биће приказан и филм Храна за голубове Милице Спасојевић. Главну улогу је тумачио Жарко Лаушевић.
„Ово је наш најстарији фестивал и мени је много драго да је наша премијера овог филма баш на Мартовском. Нама је требало три године да завршимо филм зато што је јако тешко правити студентски филм. Али, са друге стране, овај филм је одувек имао такву једну енергију да када је Жарко прихватио да игра ту улогу и рекао да је то одличан текст, мислим да сам ја у том тренутку дипломирала иако сам била тек на трећој години студија“, каже Спасојевићева.
Према њеним речима, филм говори о једном, нетипично за ово време, пажљивом и посвећеном човеку који жели да помогне једном дечку који је решио да изврши самоубиство.
У фокусу остварења, како истиче ауторка, налазе се доброта, разумевање и ствари које су посебно важне за друштво и за младе који све лакше ступају у деструктивна понашања.
Како нам се десио Сав тај панк
На фестивалу ће бити приказан и филм Сав тај панк Слободана Симојловића који је већ емитован на програмима РТС-а.
Реч је о филозофском приступу томе како се панк нашао на овим просторима, да ли је то начин живота, да ли је и коме сметао.
„Теоретичари су после панка побројали најмање 200. субкултурних пројеката и окупљања. То је феномен и питање је због чега је панк имао такав друштвени утицај као ниједан покрет пре њега и ниједан покрет после њега“, објашњава Симојловић додајући да познаваоци музике кажу да Београд и данас има изузетно добру панк сцену, али да она нема данас такав друштвени утицај.
„Шта се то догађало у друштву, где с једне стране имате тих 80-их година док кроз гимназије и школе пролазе књиге наредби како поздравити штафету, а са друге стране се окупља омладина испред те исте гимназије и слушају, на пример, Боже спаси краљицу и њен фашистички режим? Због чега има толико сећања о панку? Ми смо заправо направили филм не о сећањима, него о сећањима на сећања“, објаснио је аутор остварења Сав тај панк.
Према његовим речима, панк заједница је и данас повезана на различите начине, а и сама идеја за филм је потекла од Оље Панчић и Ане Павловић.
„У филму се појављују сви значајни ријечки, словеначки и београдски бендови и неки од актера ће присуствовати пројекцији у Дому омладине“, открио је Симојловић.
Коментари