Берлинале – филмови и протести, седма уметност у сенци сукоба
У знаку филма и политике у Берлину је почео први од три најзначајнија филмска фестивала на свету. На 74. Берлиналу, у конкуренцији за престижног Златног медведа, је 20 филмова.
У Немачкој престоници на чувеном филмском тргу Марлен Дитрих – политика и гламур. Подједанку пажњу изазвали су познати глумци и демонстранти.
С једне стране, фаворит за Оскара Килијан Марфи, звезда филма Опенхајмер и продуцент Мет Дејмон, а са друге демонстранти са паролама против десничарског екстремизма у Немачкој – након позива, а потом и отказивања члановима екстремне десничарске партије Алтернатива за Немачку да присуствују фестивалу.
„Не расизму, више емпатије, одбранимо демократију“ биле су пароле које су обележиле почетак 74. Берлинала где се филмови промовишу у сенци сукоба на Блиском истоку, Украјини, Судану.
„Залажемо се за демократију у Немачкој и против дискриминације тако да је за нас ово веома добар начин да покажемо да смо ми, филмски ствараоци и сви други на црвеном тепиху, руку под руку“, каже директорка Берлинала, Маријета Рисенбик.
Тако је први пут у историји Берлинала, председница жирија афричког порекла, оскаровка Лупита Нјонго коју је прославио филм 12 година ропства, а за Златног медведа такмиче се чак три афричка филма.
„Мислим да је лепота окупљања људи из различитих средина у томе што ми реагујемо на различите ствари. Имамо много искуства јер смо са разних страна света и имамо различита мишљења. Биће занимљиво и добро зачињено“, истакла је Лупита Нјонго.
На фестивалу се у такмичарском програму нашао филм Мој омиљени колач иранских редитеља којима су иранске власти забраниле пут у Берлин. Од великих имена ишчекује се легендарни Мартин Скорсезе, добитник Златног медведа за животно дело.
Нажалост, у разноликој селекцији филмова из целог света, наших и филмова из региона и ове године нема ни у једном фестивалском програму, иако је од прошлог Берлинала у Србији снимљен велики број нових остварења.
Коментари