Читај ми!

Зашто после филма „Екскурзија” тешко да ћете икада више рећи „то мом детету не може да се догоди”

Босанскохерцеговачки кандидат за најпрестижнију филмску награду „Оскар”, филм редитељке Уне Гуњак „Екскурзија”, премијерно је у Србији приказан у оквиру такмичарског програма Фестивала ауторског филма. Снажна прича која веома слојевито приказује многе проблеме друштва у којем живимо и без осуде се бави младима, добра је прилика да сви преиспитамо сопствену одговорност.

Инспирација за настанак филма био је скандал који се пре девет година догодио у Босни и Херцеговини, када су медији широм региона преносили вести о седам девојчица из Републике Српске које су наводно остале трудне током петодневне екскурзије у Сарајеву.

Иако прича ни дан данас није потврђена, то је покренуло осуду јавности која је на најоштрији начин коментарисала читав случај.

Управо то је била полазна тачка ауторки „Ескурзије” Уни Гуњак, која потписује режију и сценарио овог филма. Истиче да се нико тада није запитао да ли су оне те трудноће измислиле и због чега.

„Екскурзија“ прати Иман која, док се њен девети разред припрема за екскурзију, привлачи пажњу старијег дечка. Током игре истине и изазова она измисли да је имала прве сексуалне односе. Уплетена у сопствене лажи, измишља трудноћу и изазива контроверзне догађаје који измичу контроли.

Редитељка Уна Гуњак је након пројекције на Фестивалу ауторског филма поручила да се овај филм пре свега бави разумевањем младих.

Истиче да је желела да избегне стереотип и породицу главне јунакиње прикаже као дисфункционалну, јер не доноси се све из куће.

„Иманина породица није породица у којој фали љубави, али су сви принуђени да се баве собом како би преживели. Једноставно им промакне да она постаје сексуално биће. Мајка је сматра већ одраслом особом на коју може да се ослони, али заборавила је да је ту био прелаз и да је она постала не само њена десна рука, већ и индивидуа за себе која ће имати неки интимни живот и нешто што је само њено”, додаје Гуњакова.

Поред тога, у филму је приказано оно чему смо, како каже, као друштво склони, а то је пребацивање одговорности. С једне стране, чест је став родитеља да „то мом детету не може да се догоди”, а с друге стране је школа која проблем не решава на адекватан начин.

„Врло често долази до гурања одговорности. Деца су шест или седам сати у школи, школа је педагошко-образовна установа што их она не васпита, а са друге стране родитељи не причају са својом децом о неким стварима”, рекла је Гуњакова.

Кроз филм се обрађује и тема класне поделе међу децом која бирају дестинацију за екскурзију у складу са својим могућностима, не марећи много за оне који немају довољно и живе на ивици егзистенције.

„Друштво је толико постало индивидуализовано, толико смо одвојени једни од других, а децу треба да одгајају сви. Сви ми одгајамо децу, и они који немају своју, одгајају децу друштва, јер им на неки начин, не можда директно, дајемо пример, утичемо на њих, реагујемо и функционишемо у једној заједници надам се као одговорне индивидуе”, поручује ауторка филма.

„Екскурзија” се на слојевит начин бави проблемима младих избегавајући издвајање једне теме или упирања прстом у једног кривца.

„Нисам ни у једном тренутку хтела да се стави прст на једну ствар и да чим се деси неки кардиналнији и трагичнији догађај веома се лако извучемо из колективне одговорности, фокусирајући се само на директног кривца. Веома је лако то направити, али људи који чине нека кривична дела и узрокују насиље и трагедије нису пали с крушке, они су деца заједнице, својих родитеља, школе, хаустора, града, државе и глобалне заједнице”, наглашава Гуњакова.

Филм се бави и проблемом коцке и клађења код младих који у томе виде брз начин зараде.

„Често чујемо да нема деце по кладионицама, али само пензионери и деца су у кладионицама. То је у суштини слика друштва. Пензионери су тамо зато што су им пензије толико мале, а деца зато што су им снови да се брзо обогате, постану популарни и да оду из БиХ”, каже ауторка филма.

Филм „Екскурзија” је од 26. октобра на репертоару у биоскопима у Босни и Херцеговини, а постао је веома популаран међу младима.

„Министарство образовања нам није дало да приступимо школама у БиХ, али школе су почеле саме да долазе на филм. Школе саме заказују, имају дневне пројекције и долазе ученици основних и средњих школа са наставницима, али и родитељи са децом. То је на неки начин огледало и кристализација проблема и неки диспозитив преко којег се може разговарати са тинејџерима”, закључује Гуњакова.

Ускоро се очекује да се филм „Екскурзија” нађе и у бисокопским дворанама у Србији. А тада знате где ћете са својом децом.

недеља, 25. фебруар 2024.
18° C

Коментари

Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Браво, доста је безобразлука
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
medicinsko nasilje
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво