Добро вече – Скочко улази у четврту деценију и наставља да нас преслишава сваке вечери

Најпопуларнији домаћи квиз емитује се сваке вечери на првом програму РТС-а и ове године пуни 30 година. Од свог настанка, 22. новембра 1993. године, ТВ Слагалица је најгледанији квиз, али и једна од најгледанијих емисија у домаћем медијском простору, и то сваког дана.

Уколико и ви прекидате све своје активности у седам увече, онда припадате групи у којој је више од милиона редовних гледалаца нашег квиза који време деле на пре или после Слагалице. Ви сте и трећи такмичар који опуштено из фотеље решава задатке и врло често чује од плавих и црвених такмичара није исто као када се гледа код куће.

У готово 9.000 епизода учествовало је више од 10.000 такмичара, док се за три деценије постојања квиза променило 20 игара и 20 водитеља.

Најмлађи такмичари ТВ слагалице су средњошколци и често нас задивљују својим знањем. Најмлађи победник слагалице је Марко Обрадовић, који је 1995. године освојио пети циклус и у том моменту је имао 16. година.

Жарко Стевановић се први пут такмичио са само 16 година када је био трећепласирани, а са 23 године је освојио 100. циклус ТВ Слагалице. Алекса Стефановић је био двадесетдвогодишњак када је освојио 148. циклус и учествовао у Суперфиналу 2022. године.

Мирко Крстовић и Милош Карна су имали 23 године када су освојили циклус, а Милош Карна је освојио и суперфинале 2020. године. Петар Стојковић је тек уписао Медицински факултет када је освојио 113. циклус, а према постојећим подацима најстарији победник циклуса је Владимир Крнач, који је у периоду освајања 118. циклуса имао 56. година.

У првој игри од понуђених 12 слова тражимо најдужу реч, а слободно можемо да закључимо да је најчешће изговорена реч трема

Занимљиво је да се трема најмање приметила код странаца међу којима су били Мексиканац Карлос Франко и Украјинка Марија Мазур.

Ако се питате коме је најтежа у слагалици, можемо да се сагласимо без икакве дилеме. Компјутерским мишевима

Након две емисије, највећи број поена је освојио Душан Мацура и на тај начин срушио рекорд који је држао Раде Гољовић са 404 поена. Али шта се догађа када је резултат изједначен? Игра се тај-брејк и ко први одговори на нови сет питања игре Ко зна зна, постаје победник.

Високом стандарду квиза који се задржао до данас допринела је преминула супервизорка Милка Цанић, икона слагалице која је се старала да све протиче у најбољем реду. Њено чувено... Добро вече. ...упућено гледаоцима био је знак да квиз може да почне.

За већину домова у Србији, али и у региону, зна се да ће у седам увече бити уз РТС и велику ТВ Слагалицу. Скочко ове јесени улази у четврту деценију и без сумње се може рећи да време ради за њега.

Како је све почело

У понедељак, 22. новембра 1993. године, у 18.30 на првом програму Радио-телевизије Србије емитована је прва епизода квиза Музичка слагалица коју су водили аутор квиза, Никола Нешковић, и тада студенткиња права, Драгана Коларић.

Гостујући у емисији Један добар дан, Никола Нешковић признаје да нико није веровао да ће овај квиз толико дуго трајати и да ће бити најгледанија емисија на свим телевизијама.

„Када се спремало, речено је 'снимите један циклус'. То смо радили зато што су били у припреми неки избори и Вучелић (тадашњи генерални директор РТС) је тражио. Прихватио сам да то на брзака урадим, пошто сам  већ радио квизове на радију. И тако је то настало. И речено је, '60. емисија и заборави'. Е, међутим, када је то кренуло...“, присећа се Никола Нешковић.

„Слагалица је постала један феномен и постала један обичај у Србији, да је постала део културног наслеђа Србије, да је ушла у сваку породицу и да заиста готово да немате данас људе који немају апликацију Слагалица на мобилном телефону да у неком периоду слободног времена се поиграју и провере своје знање“, наглашава Драгана Коларић, прва водитељка квиза.