Две серије приказане на РТС-у награђене на Лесковачком интернационалном фестивалу филмске режије

Признање за најбољу мини-серију отишло је „Подручју без сигнала“ Далибора Матанића, а за најбоље режирану епизоду драмске ТВ серије произведене на културном простору бивше Југославије награђени су Јелена Гавриловић и Урош Томић за „Кљун“. Обе серије емитоване су на РТС-у.

Први пут су на 16. Лесковачком интернационалном фестивалу филмске режије LIFE додељене награде за најбоље серије. Струковни жири чинило је више од 100 еминентних редитеља из целог региона, а у конкуренцији је било 31 остварење, премијерно приказано у периоду од јануара 2021. до јуна 2023. године.

Награда најбоља режија у категорији Драмске серије – Појединачна епизода додељена је Јелени Гавриловић и Урошу Томићу за осму епизоду прве сезоне серије Кљун, а Награда за најбољу режију серије у категорији мини-серије додељена је Далибору Матанићу за серију Подручје без сигнала.

Сваки фестивал тежи да буде оригиналан, специфичан, а Лесковачки фестивал је то постао годинама као стециште најбољих филмова и редитеља са простора некадашње Југославије. Ове године специфичан је и по томе што дивљи и студентски филм све више добијају на значају, а уведена је и нова награда „Душан Макавејев“.

Драган Јовић, уредник филмског програма Фестивала истиче да су организатори јако задовољни што су успели да реализују све што је планирано, а одзив публике је био јако велики.

„Дивљи филм је новина, заправо филмови који су селектовани у овом програму су по принципу или по систему рада Душана Макавева и будући да ту немамо географског ограничења, као што то имамо у главном програму, дакле ту улазе у селекцију сви филмови из целог света“, додаје Јовић.

Лесковичани ће имати прилику први да погледају неке филмове који су за сада имали само премијеру на великим фестивалима као што је Кан, Берлин, Монтреал.

Огњен Свиличић, селектор главног такмичарског програма сматра да је за Лесковачки интернационални филмски фестивал битно да се позеционира на јако добром месту јер приказује најбоље из бивше Југославије.

„Немамо превише филмова зато што желимо приказати оно најбоље и оно што је најбоље ми постајемо мјесто окупљања филмова и филмаша из бивше Југославије као једини фестивал. Сарајево је преузело једну сасвом другу функцију и на неки начин то мјесто је остало упражњено и јако паметним одлукама вођства фестивала и града Лесковца је овај фестивал заправо заузео једну јако битну позицију у простору које је културно исти, који ми дијелимо. И не само да се ту гледају филмови, него људи ту траже сураднике, људи ту гледају што је неко други направио“, истиче Свиличић.