Редитељ серије „Подручје без сигнала“: Прича о томе колико је мало потребно да људи буду срећни

Редитељ Далибор Матанић верује да су гледаоци осетили емоцију и јако добро разумели да серија Подручје без сигнала прича о нечему што смо сви прошли.

„Знао сам да ће сви заједно са нама кренути на ово путовање, у неку врсту борбе за малу наду, за оно што је потребно да се ствари помакну. Подручје без сигнала је серија коју је у ствари јако тешко препричати, коју је јако тешко представити неком потенцијалном купцу, јер се бави емоцијама и унутрашњим светом. А онда, када погледају серију – сви се заљубе у њу. Мислим да је то њен главни ефекат“, сматра редитељ.

Матанићева серија Новине већ је доживела огроман успех и постале прва серија из региона која је нашла пут до највећег светског видео стриминг сервиса „Нетфликс“. Подручје без сигнала је на најзначајнијем фестивалу ТВ серија у Француској проглашено за најбољу серију, а на фестивалу у Немачкој освојило је награду публике.

На питање шта  је тајна његовог успеха – да ли би редитељ требало да прати укус публике или искључиво свој уметнички инстинкт, Далибор каже да правила не постоје.

„Нема никаквог рецепта за успех серије. Оно што ја могу да кажем, и код Новина, и код Подручја без сигнала, као и код Шутње која тек долази, јесте да ја увек идем из публике, тачније идем изнутра. Покушавам да осетим тај неки инстиктивни рефлекс људи који гледају, рефлекс времена у коме живимо и рефлекс проблема. Иако Подручје без сигнала на први поглед делује као да се бави искључиво ликовима, оно у ствари много више говори о нашој заједници, о неких тридесет, четрдесет година живота на овим простора, а и шире“, додаје Матанић.

Признаје да због тога са њим није увек лако радити.

„Често знам да излудим људе који снимају са мном, јер све радим на инстиктивној бази, на некој варијанти несвесног, 'без очију' што би се рекло. Али мислим да на крају тог пута има смисла и да на тај начин успевамо да решавамо и много теже ствари, као што је, у овом случају, била адаптација једне обожаване књиге. Тако да ту нема никаквог рецепта - само љубав према ономе што радите и љубав према публици“, наглашава редитељ.

„Када радите инстиктивно, када радите изнутра, ствари некако иду једна уз другу – добре ствари лепе се једна на другу. Почели смо серију са анализом себе и анализом себичности модерног друштва и појединца, али смо на крају отворили један шири спектар – колико је битно у ствари да људи верују једни другима и колико је битна комуникација. Колико у ствари мало треба да људи буду срећни“.

О томе да ли је Подручје на неки начин ујединило регионалну продукцију серија, Матанић каже да је ова копродукција, која је њега јако обрадовала, доказала да више не постоје, такозвани, културни зидови.

„Мислим да се ова серија, као што сада сви и причају о томе, одликује бриљантном глумачком поставом. Ја више не морам да објашњавам зашто Изудин који долази из Босне, или Јована која је из Београда, глуме у серији... Те границе су померене. Сада настаје та регионална сарадња, пуно људи из Хрватске глуми у Србији и обрнуто. Ја зато мислим да су ово нека пуно срећнија времена“, нада се Матанић.

„Серије се данас понекад раде као рекламни производи. У времену где је све предвидиво, чак и драматургија, мислим да је ова серија, и наш рад на њој који је све заједно трајао једно четири-пет година, у ствари био јако непредвидив процес. И та храброст – храброст глумаца и храбост целе екипе иза камере, дала је плода. Резултат је да је баш та непредвидивост освојила публику“, закључује редитељ.

Последње две епизоде публика ће имати прилике да види 5. и 6. марта на Првом програму РТС-а од 20 часова.