Аплауз за српски филм „Изгубљена земља“ у Кану

За српског редитеља и сценаристу Владимира Перишића Кански фестивал је домаћи терен. Овде је дебитовао пре тачно 20 година, са дипломским кратким играним филмом Дремано око, 2009, приказао је играни првенац Обични људи, а у истом такмичарском програму „Недеља критике“ представио је овога пута Изгубљену земљу.

У Канском биоскопу “Miramar“ где су приређене. до последњег места попуњене. две пројекције – редитеља и ауторску екипу, публика је наградила дугим аплаузом.

„Ја волим Кански фестивал, стварно га волим. Имам једно задовољство да си ту, да гледаш филмове и добијаш један увид у светску кинематографију коју, ја мислим, ниједан други фестивал не даје. Даје једну огромну видљивост за нас који долазимо са те једне маргине света, даје могућност да постојимо, као да смо увеличани неком лупом или микроскопом”, рекао је Перишић.

У интимној породичној драми са изражено ангажованом позадином, редитељ гледаоца враћа у 1996. и из угла петнаестогодишњака, предочава друштвене и политичке прилике тога времена.

Међутим, акценат је на унутрашњем конфликту протагонисте разапетог између љубави и оданости према мајци – и наклоности према окружењу.

„Интересовало ме је да радим, на представљању једног женског лика који се бави политиком, све то у једној врло традиционалој, патријархалној средини које је српско друштво. Хтео сам да кроз ту причу жене политичарке, која има неку моћ и независност, али кроз њу је, јер је портпарол говори, глас партије који у ствари није слободан, да направим портрет једне жене из тачке гледишта њеног сина, њеног детета”, додао је редитељ и сценариста.

У филму који је катарзично искуство и чији наслов Изгубљена земља алудира на некадашњу Југославију, играју Јасна Ђуричић и Борис Исаковић, а захваљујући глуми младог Јована Гинића, емотивна стања његовог јунака чине се уверљивим и проживљеним током 98-минутног филма.