Жилијет Бинош: Важно је рећи „да“ ономе у шта верујеш

Разлога за дивљење је много. Осим што је за улогу у Енглеском пацијенту 1997. освојила награду Америчке филмске академије, Жилијет Бинош је проглашена најбољом глумицом на три најпрестижнија фестивала на свету – од Берлина, Венеције до Кана. И док друге глумице у њеним годинама добијају све мање улога, код ње је ситуација потпуно другачија.

Ваш нови филм Страст Додена Буфана, слави љубав и гастрономију. Познато је да сте врло пробирљиви при одабиру улога. Шта вас је привукло овога пута?

– Допао ми се однос двоје људи, мушкарца и жене, и та узајамна зависност која је постојала. Он измишља рецепте, а она по њима кува – и повезује дух и материју што ме је одувек занимало. Задатак ми је као глумици да у сценарио и речи које изговарам унесем истину, живот и посебност. Мораш их подићи на одређен ниво, да их публика прими.

После Оскара, одбили сте све улоге у Холивуду и вратили сте се у родну Француску. Нисте прихватили учешће у многим хит филмовима. Због чега?

– Нисам очекивала Оскара, па сам се вратила Андреу Тешинеу, првом редитељу који ми је пружио шансу да будем на филму. Хтела сам да се вратим и захвалим му на неки начин. То се никада не заборавља. Увек остаје с тобом. Важно је рећи 'да' ономе у шта верујеш. И то је ваљда био мој пут.

Да ли се сећате свог првог Канског фестивала и какав је ваш однос према њему?

– Било је много другачије те 1985, када сам дебитовала. Није било познатих брендова и жена које се толико експонирају пред камерама. Запрепастила сам се колико се све променило ове године. Била сам шокирана, морам да кажем. Све је више личило на карневал него на фестивал. Али ипак, фестивал служи да се гледају филмови и да се понуде свету. Зато постоји.

Костимирана драма Страст Додина Буфана који је у Кану због импресивног визелног доживљаја с потписом француско-вијетнамског редитеља Трана Ан Хунга награђен за најбољу режију, наћи ће се на радост поклоника Жилијет Бинош и у овдашњим биоскопима.