Муње O5! – Маре и Поп поново јашу, и то како

Намерно сачекавши неколико дана (новинарска пројекција је била крајем прошле недеље) да бих скинуо ружичасте наочаре носталгије како га не бих неправедно попљувао у односу на оригинал, закључак је следећи: Муње О5! су поприлично испуниле очекивања.

Поп (Сергеј Трифуновић) и Маре (Борис Миливојевић) просто бриљирају испред камере. Првих неколико сцена и већ сте навучени на Попову заразну енергију, која успева да пробуди чак и Марета из његове дефетистичке учмалости.

Али био је потребан магични састојак. Нешто што би могло Марета да продрма. Да га „чачне“ и изнервира. Хмм, шта би то могло да буде? Боље речено, ко? Па, кад имате лика по имену Гојко и надимку Сиса (карактерна црта), шта вам више треба.

Гојко (Никола Ђуричко) им је поново украо песму, а у међувремену је постао краљ нове балканске музичке сцене којом господари из Беча. Ближи се и 20-годишњица матуре, а Гојко је одлучио да организује прославу и успут се, наравно, похвали како је успео у животу.

Нека игре почну, Поп и Маре иду у Беч! На путу до Беча срећу се са разредном (Јелисавета Сека Саблић) и Лолом (Милица Вујовић), а у аустријској престоници и са остатком одељења и Катом (Маја Манџука).

Наравно, план је да нема плана. Муње не би биле Муње да има реда. У потпуном хаосу који настаје касета са демо снимком завршава у погрешним рукама, а Гојко доживљава катарзу поред једне бечке фонтане.

До кулминације долази у једној бечкој дискотеци где Мила Сила (Миона Марковић) треба да запали атмосферу са хитом Колико си јак, а у томе јој, сплетом (не)могућих околности, помажу Поп и Маре.

Све је исто, само њих нема

Хемија између Попа и Марета је несумњива, скоро па опипљива и заједно са Гојком чине да радња филма лагано тече. Премиса је једноставна, као и у оригиналу, и може се видети да су редитељ Радивоје Андрић и сценариста Срђа Анђелић ишли на то. Што мењати нешто што је добро.

У већини случајева, хумор је одличан и често појачан самом апсурдношћу сцена и ситуација.

Ипак, мора се признати да недостају Деда Мраз (Зоран Цвијановић) и Пандур (Небојша Глоговац). Велика вредност оригиналних Муња и оно што их је у доброј мери чинило посебним налазила се у томе да је осим главног двојца, постојао и неодољиви споредни двојац.

Без замерања икоме од споредних ликова (посебно младим глумцима Ивани Зечевић, Стојши Ољачићу и Марку Павловићу), делује да је сценарио по питању споредне радње мало танак.

Оно што такође треба поменути је главна нумера. Култна драм енд бејс нумера Ризлу имаш, а личну карту немаш обележила је читаву генерацију 2001. године. Иако Колико си јак почиње класичним аутотјун звуком, након обраде Марета и Попа песма поприма потпуно другачију форму и уклапа се са хаотичним финалом филма.

Може се рећи да је нова авантура мастера баса и беса свакако нашла своје место у координатном систему конфузије.