Шест филмова које нећу пропустити на ФЕСТ-у

Апсолутни хитови овогодишњег ФЕСТ-а, и према речима организатора, су остварања овенчана бројним наградама и номинацијама за Оскара. Ту се најпре издваја психолошка драма „Тар" (TÁR) смештена у свет класичне музике која се фокусира на измишљени лик, Лидију Тар, композиторку и диригенткињу.

Kејт Бланчет је за ову улогу већ освојила неколико престижних награда, а налази се и у конкуренцији за Оскара за најбољу главну женску улогу. Уз ову категорију, филм „Тар" укупно има шест номинација за Оскара, укључујући категорије за најбољи филм, најбољи сценарио и најбољег редитеља.

Поред тога, остварење „Разговори жена" (Women Talking) један је од најзапаженијих филмова у овогодишњем програму. Заснован је на истоименом роману Миријам Тејвс о женама у изолованој верској заједници које се боре да помире своју веру са низом сексуалних злостављања које су починили мушкарци из колоније. Филм има две номинације за Оскара – за адаптирани сценарио и најбољи филм, као и две номинације за Златни глобус – за сценарио и оригиналну музику.

Ипак, ми вам дајемо предлог неких можда мање популарних наслова због којих наредних дана вреди отићи у биоскопске дворане.

1. Завера у Каиру (Cairo Conspiracy)

Политички трилер шведског режисера пореклом из Египта Тарика Салеха награђен је Златном палмом за сценарио на овогодишњем Kанском фестивалу. Интересантно је да је филм мењао свој оригинални назив „Дечак из раја" (Boy from Heaven), а био је и овогодишњи шведски кандидат у трци за Оскара.

Радња прати младића Адама, рибаревог сина из делте Нила, који добија стипендију за студије на престижном Универзитету Ал-Азхар у Kаиру, епицентру моћи сунитског ислама. Након доласка у Kаиро, највиши верски вођа универзитета, велики имам, изненада умире и Адам убрзо постаје пион у немилосрдној борби за моћ између египатске верске и политичке елите.

Редитељ Тарик Салех каже да је инспирацију за ово остварење добио читајући „Име руже" Умберта Ека, као и да је пожелео да направи сличну причу о Универзитету Ал-Азхар који га је одувек фасцинирао, а његов деда је управо на том универзитету студирао.

Тарик Салех је награду у Кану посветио младим египатским колегама, у жељи да се њихов глас и рад чују и виде у свету. Салеху је боравак у Египту, домовини његовог оца, од 2015. ускраћен уочи почетка снимања филма „Инцидент у Хилтону на Нилу" ("The Nile Hilton Incident") који приказује узаврели Египат само пар дана пре избијања револуције познате као Арапско пролеће. Тај филм, по којем је Салеха упознала међународна јавност, у Египту је био забрањен.

2. Двострука превара (Decision to leave)

Јужнокорејски трилер у режији Парк Чан-Вука, у коме једну од главних улога тумачи кинеска звезда Танг Веј. Филм је био веома запажен на Филмском фестивалу у Kану где је освојио награду за најбољу режију и нашао се у ужој селекцији за Оскара за најбољи страни филм.

„Двострука превара" позива публику да не тражи решење загонетке која чини окосницу приче филма, већ да се преда несвакидашњем споју напетости и суптилних емоција.

Радња филма почиње на планинском врху у Јужној Кореји где налазе тело мушкарца. Детектив Хае-Јун почиње истрагу и најпре сумња на покојникову жену. Али док дубље копа, налази се заробљен у мрежи обмана и жеља.

Многи критичари су ово остварење прогласили најбољим филмом године, па се повела велика полемика јер није остварио ниједну номинацију за Оскара, а предвиђали су му номинације не само у категорији најбољи страни филм, већ и за режију и најбољи филм.

Редитељ Парк Чан-Вук освајао је бројне награде на фестивалима у Kану, Берлину, Венецији и једну БАФТА награду, за филм „Слушкиња" („Handmaiden") који је приказан на 45. ФЕСТ-у.

3. Тиха девојчица (The Quiet Girl)

Драма која прати причу о тихој, занемареној деветогодишњој девојчици. Док се њени родитељи припремају за рођење још једног детета она одлази из своје дисфункционалне, сиромашне породице код рођака да тамо проведе лето.

Она цвета у њиховој бризи, али у тој кући, у којој не треба да буде тајни, она открива једну.

Ирска усамљеност која се ретко виђа на екрану, тако је Њујорк тајмс описао ово остварење.

Овај филм донео је Ирској прву номинацију за Оскара и то за најбољи страни филм. Ова година била је плодоносна за ирску кинематографију, јер је чак четворо глумаца номиновано за најпрестижнију филмску награду, као и један режисер.

Редитељ филма Kолм Берејд током протеклих 15 година режирао је неколико вишеструко награђиваних кратких филмова и неколико документараца. У дугометражном филму дебитовао је са „Тихом девојчицом" за коју је освојио Гран при међународног жирија програма „Generation K+" у Берлину.

4. Далиленд (Dalíland)

Жанровски сврставајући биографски филм „Далиленд" приказује позне године необичног брака између уметника Салвадора Далија и његове супруге Гале, у време када њихова наизглед непоколебљива веза почиње да пуца.

Радња се одвија у Шпанији и Америци 1973. године, а испричана је кроз призму Џејмса, младог асистента сликара, који жели да се прослави у свету уметности док помаже ексцентричном и живахном Далију да се припреми за велику изложбу у Њујорку.

У насловној улози је британски оскаровац Бен Кингсли, док Галу тумачи немачка глумица Барбара Сукова добитница престижних филмских признања међу којима су награде из Кана и Венеције. Сукова је овогодишњи лауреат и 51. ФЕСТ-а будући да јој је припала награда међународног почасног „Београдског победника".

Езра Милер је у улози младог Далија, а уметникову дугогодишњу музу, француску певачицу, сликарку и манекенку Аманду Лир, у филму тумачи Андреја Пејић, трансродна манекенка и глумица.

"Најновији биографски филм приказује лудило, комедију и трагедију надреалистичке легенде која је свој идентитет претворила у уметничко дело", написао је Овен Глајберман (Верајети). 

Светску премијеру ово остварење имало је на Међународном филмском фестивалу у Торонту. Филм је добио различите критике, па о њему најбоље просудите када га сами погледате.

5. Мој комшија Адолф (My Neighbor Adolf)

Радња филма смештена је у Kолумбију шездесетих година 20. века, а усредсређена је на усамљеног и мрзовољног Пољака који је преживео Холокауст и живи сам на селу.

Запањен је када се у суседну кућу досели дрски и непријатно тајновити немачки исељеник. Сумња да му је нови комшија Адолф Хитлер.

Започиње истрагу како би доказао своју тврдњу, али када се чини да докази и даље нису убедљиви, приморан је да се приближи свом „непријатељу" како би добио необориве доказе.

Глумачка легенда Удо Кир, који у овом филму глуми „сумњивог Хитлера", добитник је међународног почасног „Београдског победника" на овогодишњем ФЕСТ-у 

Режију потписује Леон Прудовски, израелски филмски редитељ и сценариста, рођен у Русији, који је написао сценарија и режирао серије, кратке и дугометражне игране филмове у Израелу, Француској, Русији и Украјини. Његови филмови су награђивани још на академији, а затим на Венецијанском филмском фестивалу, Пекиншкој филмској академији, чак и у Сеулу где је добио награду за драму...

„Прудовски је створио шаљиво сентименталну драму са чудним резовима стварног историјског бола", тако Њујорк тајмс описује ово остварење.

6. Опстанак доброте (The Survival of Kindness)

Ова аустралијска драма биће приказана у оквиру главног такмичарског програма овогодишњег ФЕСТ-а.

Филм приказује жену која је усред пустиње у кавезу на приколици остављена да умре. Представљајући њену борбу, бег, проживљавање куге и прогона, од пустиње преко планине и коначно до града у потрази за непознатим почетком овај филм ретко кога оставља равнодушним.

Интересантно је да је главна улога у овој дистопијској алегорији припала Муађеми Хусеин која је први пут стала пред филмске камере.

Одрасла је у Конгу, где није било биоскопа. Каже да јој је лично искуство током одрастања помогло у стварању ове улоге.

„Живела сам преживљавајући сваки дан, јер је моја породица била сиромашна. Није било лако купити чак ни храну, ципеле", рекла је Хусеинова.

На питање да ли је преплитање покрета за расну правду „Black Lives Matter" и постапокалиптничне пандемије која је, налик ковиду, реакција на време у коjeм живимо, редитељ Ролф де Хир за РТС је рекао да је филм у време пандемије и настајао.

„Почетна тачка била је једна слика која ми се створила пред очима и никако нисам могао да је избришем – слика човека у кавезу, у приколици у пустињи. Када имате ту слику и слику времена у коме живимо, логично је да осетите потребу да проговорите о окрутности поробљавања", нагласио је Де Хир.

Филм „Опстанак доброте" је међународну премијеру имао на 73. Берлинском међународном филмском фестивалу где се такмичио за Златног медведа.

Ово је само кратка листа филмова који би могли да привуку вашу пажњу, сачињена на основу личног сензибилитета и афинитета. Комплетан програм овогодишњег ФЕСТ-а можете пронаћи на званичном сајту фестивала.