Шта је обележило филмску и серијску 2022. годину

Филмска година за нама, традиционално, почела је 79. доделом Златних глобуса која је протекла у знаку филма Моћ пса и серије Наследници.

„Нетфликсова“ драма Моћ пса проглашена је најбољим филмом у категорији драме, а редитељка Џејн Кампион постала је тек трећа жена која је добила Златни глобус за најбољу режију. Коди Смит Макфи освојио је награду за најбољу споредну улогу.

Вил Смит проглашен је најбољим глумцем за улогу у филму Краљ Ричард, док је Никол Кидман добила Златни глобус за најбољу глумицу за улогу Лусил Бол у остварењу Being the Ricardos.

Римејк Приче са западне стране Стивена Спилберга доминирао је категоријама мјузикла и комедије, освојивши награде за најбољи филм, глумицу (Ракел Зеглер) и споредну женску улогу (Аријана Дебосе). Ендрју Гарфилд проглашен је за најбољег глумца у мјузиклу или комедији за улогу у филму Tick, Tick... Boom!.

Што се телевизијских награда тиче, хит серија Наследници од ХБО-а покупила је признања за најбољу драму, најбољег глумца (Џереми Стронг) и најбољу споредну глумицу (Сара Снук). ХБО је доминирао и у категорији комедија, у којој је серија Hacks однела Златни глобус.

„Нечиста крв: Грех предака“ наставила своју доминацију

Велика филмска вест за Србију стигла је почетком јануара од најпопуларнијег стриминг сервиса на свету. Први пут у историји, играни филм из Србије уврштен је на „Нетфликсову“ понуду, а у року од неколико дана постао је најгледанији садржај те платформе у Србији.

Али то није било све када је у питању ова серија. На другом Међународном телевизијском фестивалу јавних сервиса „Срце Европе“, који је одржан у Варшави од 14. до 17. новембра, другу награду у категорији играних ТВ серија освојила је Нечиста крв: Грех предака, снимљена у продукцији Играног програма Радио-телевизије Србије, у режији Милутина Петровића и Горана Станковића.

Необично обични људи у „Подручју без сигнала“

Од 19. фебруара, на првом Програму РТС-а, сваког викенда од 20 часова публика у Србији је пратила регионалну хит серију Подручје без сигнала.

Серија која је настала у заједничкој продукцији Хрватске, Словеније и Србије, на фестивалу играних серија у Лилу, „Serias Mania 2021”, освојила је награду за најбољу серију, а на „Seriencamp" фестивалу у Минхену награду публике.

Осим успеха који је доживела код публике, регионална копродукција Подручје без сигнала је на Сарајево филм фестивалу проглашена за најбољу драмску серију и освојила је награде за сценарио, режију, главног глумца и женску епизодну улогу.

Иначе, за награде „Срце Сарајева“ струковни жири 28. Сарајево филм фестивала номиновао је 17 серија из региона, од којих је чак седам емитовано на Првом програму РТС-а.

У категорији за најбољу драмску серију нашле су се чак три серије – Нечиста крв, Подручје без сигнала и Црна свадба, која је била уврштена и у одабрани програм Берлинала за промоцију телевизијских серија.

Међу номинованим драмским серијама нашле су се и друга сезона серије Мочвара са четири номинације, а Време зла, која је, такође приказана на РТС-у са три.

Серија Адвокадо, настала у продукцији РТС-а освојила је „Срце Сарајева“ као најбоља комедија, а похвале су стигле и за Чудне љубави, мини-серију емитовану на Првом програму РТС-а.

Јубиларни 50. ФЕСТ

Српском премијером филма Страхиња Бановић, редитеља Стефана Арсенијевића, који је добио чак пет награда на Међународном фестивалу у Карловим Варима, међу којима и ону за најбољи филм, отворен је 50. Фест.

Филм Страхиња Бановић (међународни наслов As Far As I Can Walk) који доноси савремено виђење љубавног епа, и смешта га у контекст мигрантске кризе у Европи, нашао се у више категорија за награде Европске филмске академије, као једина већинска продукција из нашег региона.

На отварању јубиларног издања Међународног филмског фестивала ФЕСТ, уручене су награде „Београдски победник“ за изузетан допринос филмској уметности редитељу Емиру Кустурици и глумцу Микију Манојловићу.

На Фесту је награда „Небојша Ђукелић“ за најбољи филм из региона припала остварењу Душана Милића Мрак, а Политикина награда „Милутин Чолић“ за најбољи српски филм додељена је Страхињи Бановићу.

Додела Оскара – украден шоу и очекивани победници

„Нетфликсов“ филм Моћ пса имао је 12 номинација, а на крају је Оскара добила само новозеландска редитељка Џејн Кемпион, којој је ово друго признање Америчке академије, после Оскара за сценарио филма Клавир који је добила 1994. године.

Награда за најбољи филм је била изненађење које се догодило и прошле године, да један мали независни филм, КОДА, освоји све три награде у категоријама за које је био номинован – за адаптирани сценарио и најбољу споредну мушку улогу.

Филм Дина редитеља Денија Вилнева, чија се премијера очекивала с нестрпљењем, освојио је највише статуета. Од 10 номинација, освојио је шест Оскара – за најбоље визуелне ефекте, за најбољи звук, за фотографију, за монтажу, сценографију и Ханс Цимер за музику.

Џесика Честејн је такође, сасвим очекивано, после три номинације, заслужила свог првог Оскара у каријери, мада јој је главни ривал била Никол Кидман која готово две деценије чека свог другог Оскара.

Оскар за најбоље страно остварење припао је јапанском филму Повези ме у режији Рјусукеа Хамагучија, заснован на истоименој краткој причи Харукија Муракамија. Филмска публика и критика су били једногласни – у филму се осећа дух писца.

Међутим, целу церемонију доделе Оскара помутио је Вил Смит који је током доделе награде за најбољи документарни филм изненада устао са свог седишта, отрчао до бине и лупио шамар комичару Крису Року, који се нашалио на рачун његове супруге Џејде Пинкет Смит.

Кан у знаку Тома Круза

На канском филмском фестивалу глумац Том Круз добио је Златну палму за животно дело, а одражана је премијера филма Топ ган: Маверик, наставка чувеног филма Топ ган из 1986. године.

Цео догађај био је спектакуларан, од црвеног тепиха до неба које су прелетали авиони остављајући траг у бојама заставе Француске.

Иначе, Топ ган: Маверик је већ током премијерног викенда приказивања у нешто више од четири и по хиљаде биоскопа у Северној Америци инкасирао рекордних 134 милиона долара и на крају је за холивудског ветерана Тома Круза, постао филм који је остварио највећи успех на благајнама у његовој досадашњој каријери.

Троугао туге

Филм Троугао туге, социјална сатира шведског редитеља Рубена Остлунда, добитник је Златне палме 75. филмског фестивала у Кану, а пројекција филма је поздрављена осмоминутном овацијама.

Кански победник се нашао и на трону Старог континента као најбољи европски филм у 2022. години. На 35. додели Европских филмских награда одржаној у Рејкјавику, Троугао туге, урнебесна је сатира о краху западне цивилизације, хипокризији, лицемерном капитализму, класном раслојавању и то из пера једног од најбољих европских аутора данашњице, освојио је „европског Оскара“.

Домаћи премијерни филмови

Јануар 2022. године обележила је премијера филма Златни дечко, редитеља Огњена Јанковића, који ће главном протагонисти, Денису Мурићу донети гран при „Наиса" за најбоље глумачко остварење на 57. филмским сусретима у Нишу.

На истом фестивалу награда „Царица Теодора“ за најбољу женску улогу припала је Даници Ћурчић за филм Мрак, редитеља Душана Милића, нашег кандидата за Оскара. Награда „Цар Константин“ припала је Боди Нинковићу за глумачко остварење у филму Комедија на три спрата, редитељке Сандре Митровић.

Нови филм Радивоја Раше Андрића, Лето када сам научила да летим, који је током новогодишњих празника приказан на РТС-у, имао је запажен биоскопски живот.

„Да ли сте видели ову жену?"

Филм Да ли сте видели ову жену? редитеља Душана Зорића и Матије Глушчевића имао је светску премијеру на најстаријем филмском фестивалу у Венецији у оквиру званичног такмичарског програма Међународнe недеље филмске критике. Монтажерка Олга Кошарић, у Венецији је награђена специјалном наградом у категорији уметника до 40 година.

Дебитантско остварење Душана Зорића и Матије Глушчевића освојило је и Гран при „Александар Саша Петровић“ за најбољи филм 28. фестивала ауторског филма у Београду, као и награду за најбољу режију на 15. Међународном филмском фестивалу у Бангкоку.

Филм Ала је леп овај свет, у режији Филипа Чоловића, отворио је Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи, на коме је прва награда за сценарио припала Срђану Драгојевићу за филм у Небеса, док је жири новинара и филмских критичара, награду „Славко Лазаревић“ доделио сценарију Милице Томовић и Тање Шљивар за филм Келти.

Филму Стриц, редитеља Давида Капца и Андрије Мардешића, на 35. Филмском фестивалу у Херцег Новом припала је Велика златна мимоза „за подсећање да свака нација има свог оца, али и стрица“.

Дуго очекивани домаћи шпијунски трилер Вера почео је да се приказује 10. новембра у биоскопима широм земље, а због великог интересовања публике која је желела да види причу о мало познатој шпијунки из Другог светског рата имао је чак две премијере, на којима је испраћен овацијама публике.

Готово месец дана након свечане београдске премијере и почетка биоскопске дистрибуције, филм Вера је избио на прво место гледаности у домаћим биоскопима, убедљиво надмашивши бројне холивудске блокбастере, чиме је постао један од највећих биоскопских хитова у 2022. години.

„У клинчу“ и „Било једном у Србији“ рекордери по гледаности

Породична серија о одрастању, првим љубавима, борби између личних жеља и амбиција родитеља, У клинчу, настала у продукцији РТС-а и продуцентске куће „Режим“, била је најгледанија у Србији. Уводну епизоду која је емитована на Првом програму пратио је сваки четврти гледалац телевизије, чиме је серија остварила удео у гледаности од 26,2 одсто.

Само неколико месеци после приказивања филма Било једном у Србији у биоскопима, серија снимљене по идеји Звонимира Шимунеца је премијерно приказана на Првом програму. Прву епизоду серије Било једном у Србији и почетак приче о златном добу Лесковца, пратио је сваки трећи гледалац телевизије.

Повратак Аватара

Обожаваоци широм света једва су дочекали да виде делић снимљеног материјала, пошто је два и по минута трејлера за нови филм Џејмса Камеруна Аватар: Пут воде, за мало више од једног дана од када је објављен, имао 24 милиона прегледа.

Камерунов Аватар је пре 13 година померио границе филмске анимације, публика у Србији је од 14. децембра била у прилици да види наставак епске научнофантастичне приче.