Комедија апсурда и омаж мангупима и џезу „Не играј на Енглезе" - у биоскопима

Позоришну сцену заменили су филмском. Живи контакт са публиком - камером. Глумци Марко Живић, коме је то била прва и последња главна улога на филму, Даниел Сич и Иван Томић протагонисти су комедије апсурда о људима који живе линијом мањег отпора. Њихови животи у сенци су фудбалских кладионица и утакмица енглеске лиге.

„Они су универзални ликови ја мислим да ће филм бити препознатљив и у Јапану ако се прикаже. Та прича о једном трулом пријатељству апсолутно је универзална и људи се једноставно нађу о томе", каже Сич.

„За публику која је гледала представу да има шта да види у филму, да има да се подсети онога што је гледала у позоришту и да види како је то урађено на филму и да види доста тих нових ствари које су додате, а публика која није гледала представу има приликуе да ухвати део те атмосфере коју смо ми имали на представи", додаје Томић.

Не играј на Енглезе велики је повратак редитеља Слободана Пешића, познатог по култном домаћем филму из 1987. Случај Хармс. Сада је снимио нешто сасвим другачије - у хибридној играно документарној форми, заиграо је на прво, друго половреме и продужетак. У три поглавља, дугогодишње пријатељство главних јунака, уз уложен новац стављено је на коцку - на само један тикет.

„На крају вам остане нека кнедла у грлу, зато што то није слапстик комедија него има једну поруку око те њихове зависности и мене је све време интригирало како ја да филмском платну да ту кнедлу направим а да она буде блиска гледаоцима и да схвате да ипак постоји хепи енд", изјавио је редитељ Слободан Пешић.

Филм је омаж Београду, београдским мангупима и џезу.

Оригиналну музику потписује Душко Гојковић у извођењу Биг бенда РТС-а. А реченица којом почиње и којом се звршава Пешићев филм - Нe играј на Енглезе, према речима редитеља има више значења. Она су свакако у оку посматрача.