Исус на филму – религија на филмском платну
Уочи највећег хришћанског празника Ускрса публика често има прилику да на телевизији, али и у филмским дворанама погледа нека од најзначајнијих остварења која приказују живот и страдање Исуса Христа. Екранизоване библијске приче могу се третирати као посебан жанр и имају важну улогу у светској кинематографији.
Нови медиј какав је био филм на крају 19. века, морао је да понуди гледаоцима нешто познато. Због тога су неки од пионира филма попут Мелијеса и браће Лимијер, одлучили да публици ненавикнутој на покретне слике прикажу оно што је могла да разуме. Преузета је и препознатљива слика спаситеља, формирана много раније на иконама, делима чувених сликара, али и у театру. Начин приказивања Исуса Христа се мењао, а диктирао га је дух времена.
„По мом скромном мишљењу најзначајнији филм је Краљ краљева Сесила Демила, онда имамо Бен Хура који је метонимијска представа Христа и Мел Гибсон који је оштар натуралистички приказ Исусовог страдања“, истакао је Владимир Марјановић, аутор књиге Јеванђеље на филму.
Христ се у домаћој кинематографији недвосмислено јавља само у три остварења Са вером у Бога, Михајла Ал Поповића, Петровићевом Мајстору и Маргарити и у филму Журка Александра Давића. Између осталих, ти филмови приказани су у оквиру циклуса „Исус на филму“ у Музеју Југословенске кинотеке.
„Друштвена иконографија је креирана на основу одређене политичке подлоге а она просто није дозвољавала никакву глорификацију личности нарочито после Другог светског рата тако да ми долазимо у ситуацију да су екранизације библијских легенди до наше публике углавном биле увезене или из совјетског блока ту пре свега мислим на Тарковског или из западне кинематографије", рекла је Марија Терзин Стојчић, аутор циклуса „Исус на филму".
Наслеђе комунизма и упитно тумачење религије најбоље је у филму Време чуда осликао Горан Паскаљевић, један од домаћих редитеља који је имао важну улогу у представљању библијских тема. Питање идентитета новог месије, којег без иједне речи игра Светозар Цветковић, суштинско је питање филма.
„Ја се страшно добро сећам једне од тих читаћих проба које смо имали на почетку са самим писцем са Бориславом Пекићем, он је рекао шта је и како имао да каже о сваком лику, а онда је за мој лик рекао не знам шта да вам кажем. Вероватно постоји нешто о чему нико од нас не зна шта да каже, постоји нешто што је велика непознаница и на неки начин сви томе тежимо да дохватимо то недохватљиво“, истакао је глумац Светозар Цветковић.
Коментари