Јесу ли "Суперхероји" прави филм за оне који обожавају "Потпуне странце"

Паoлa Ђеновезеa сам умео да називам редитељем за публику која се не разуме у филм. Упркос огромном успеху "Потпуних странaцa" који је имао своје римејкове на више језика, и чињеници да је међу ретким европским редитељима који имају евидентан ауторитет на благајнама, у досадашњем опусу Ђеновезе је махом потписивао естетски стагнантне филмове, базиране на добро скројеним артифицијелним заплетима и маси дијалога који делују мудрије него што јесу, позиционирајући се као својеврсни "Нолан за фестивалску публику" јер на сличан начин попут овог Британца успева да дода једну глазуру престижа нечему што је у суштини безвредно.

У новом филму "Суперхероји", међутим, Ђеновезе не само да је домишљат у погледу концепта већ на неки начин нуди и свој до сада најбоље замишљен и изведен филм.

Концепт је једноставан, имамо љубавни пар – она је стрип ауторка, он је физичар. Она прави стрип о суперхеројима чија је супермоћ способност да се сналазе у љубавној вези, док се он бави много апстрактнијим па и фантастичарским наративима квантне физике. Да ли је Ђеновезе свесно желео да се укључи у полемику са Скорсезеом или Кополом или не – али на крају је направио филм који делује као покушај да се избори за место у биоскопима тако што ће љубавну причу приказати као суперхеројску.

Упркос томе што су "Суперхероји" у наслову и што се филм понешто бави миљеом стрип-аутора и издавача, а нарочито фанова – па чак има и сцену на конвенцији љубитеља стрипа – у себи не преузима тропе стриповске екранизације. Као што не преузима ни научни приступ романси који је рецимо Матео Хил сјајно искористио у филму "Закони термодинамике".

Ови мотиви ипак провејавају и умеју да зачине једну у суштини конвенционалну, повремено духовиту љубавну причу, у којој Ђеновезе коначно много више и вештије користи филмски језик. Једно од решења је компоновање ранијих и других веза протагониста упоредо са њиховом романсом, без наглашавања протока времена и када се шта десило које у одређеном смислу асоцира на идеју мултиверзума.

Решење са тим спојем основне љубавне приче и оних околних не добацију до ремек-дела Жила Мимунија "Апартман" који је крајем прошлог века озбиљно редефинисао форму љубавног филма као таквог, и сасвим сигурно да Ђеновезе у самом основу нема неку неконвенционалну љубавну причу, чак напротив, имаћемо низ подсећања на многе класике. Али, у околностима када у биоскопима током пандемије управо једини посао и могу да направе суперхеројски филмови, "Суперхероји" су добар контрапрограм за оне који би да гледају једноставну мелодраму.

У том смислу, када већ Мет Ривс жели да снима "Бетмена" по узору на Бергмана, онда је Ђеновезе солидан одговор у ком се бергмановска тема снима са питкошћу блокбастера.

"Суперхероји" су на програму ПостФЕСТум 13. марта од 19.30 у Дворани културног центра Београда.