Милош Биковић: Системи, вође и ратови пролазе а култура остаје

У контексту тренутне ситуације и сукоба Украјине и Русије, Биковић каже да је према јавним личностима, у таквим околностима, присутна једна врста „тираније".

„То је тиранија према јавним и познатим личностима које морају, и то одмах морају да се заузму, не може да размисли, сачека, него одмах мора по сваком питању које је горуће и које је наметнуто – да заузме став", рекао је Биковић, гостујући у емисији Око.

Додаје да се у таквим ситуацијама ствара атмосфера, када јавна личност не заузме став, да се то вади из контекста културе и уметности и ставља у контекст дневнополитичких борби и подела.

Каже да је неколико пута био у Украјини, и да је у Одеси снимао свој први руски филм.

„Доживљавам лично то што се дешава, као и многи моји пријатељи тамо, а ми као народ имамо у свом искуству и у својим сећањима, не један сукоб, и знамо колико је то болно и тешко, макар иако нисте ви директно у опасности или неко ваш, или неко кога познајете, или неко кога познаје неко кога ви познајете – довољно је да се то на вас некако рефлектује", испричао је глумац и продуцент.

Јурњава за одговорима на тешка питања

На позицију председника жирија главног програма овогодишњег Феста Биковић гледа као на посебно признање и велику част. Сетио се студентских дана када је гледао филмове из Фестовог програма, улазећи на пројекције „на индекс", гурајући се или седећи на степеницама...

Сада се, на јубиларном 50. Фесту, у ревијалном делу, приказује и један његов филм – комедија Хоћу мужа.

„ФЕСТ је показатељ снаге једног народа, то је колективни чин и показатељ, не само филмских стваралаца већ читаве једне културне сфере и једног слоја, да може да кроз такву једну манифестацију, кроз такав један догађај, комуницира са светом, да привлачи сличне, и што је важније, оне који мисле и осећају слично а мисле различито. Е, то је оно што је најважније, та врста размене, дијалога и учења", рекао је.

Сматра да је ФЕСТ једна од платформи где људи покушавају да дају одговоре на питања на која можда и нема одговора, то су категорије као што су слобода, љубав, смрт, слобода, рат, опроштај… Наглашава да покушаји и трагање за таквим одговорима човека чине – човеком.

Говорећи о раду у Русији, каже да га је средина прихватила „као свога", као и колеге и уопште – професија.

„Прихватила ме је и публика, као и друштво и заиста сам се осећао као код куће", каже Биковић и додаје да није једини из Србије који је успео на тржишту Русије, за које каже да је отворено и да прихвата таленте из других држава.

У руску кинематографију је ушао као искусан глумац, а како каже, било му је најтеже да савлада језик.

Када је реч о филму Слуга који је оборио рекорде гледаности, каже да је најпре тај ангажман – одбио. Мислио је да филм нема перспективу, али је на молбу пријатеља пристао. Додаје да су погрешне процене у продукцији честе и да га је то мало умирило.

Култура брише границе

Биковић је говорио и о раду на анимираним филмовима, у чијој продукцији је остварена сарадња са продуцентом Андреом Јерволином који је у Београду отворио и студио. У Србији су урађене три сезоне кратких анимираних филмова Пафина, а глас главном јунаку позајмљује Џони Деп. Биковић очекује премијеру на великим светским платформама.

„Тај студио је настао захваљујући великом ресурсу који ми имамо, а то је креативност, и млади креативни људи, па смо ми фактички са тим студиом сада почели да ту технологију доводимо овамо, јер ми имамо потенцијал и велики ресурс креативности који је цењен како на Истоку, тако и на Западу", рекао је Биковић.

За други део филма Јужни ветар, који је у Србији постигао огромну популарност, наводи да је то најгледанији филм у Хрватској, што „доказује да култура брише границе".

Од позоришта се никако не одустаје

Биковић, који је и на челу групације Привредне коморе за кинематографију, каже да је реч заправо о удружењу професионалаца који се не баве финансијама.

„Ми смо институција која води дијалог са државом. У протеклих годину дана имали смо успешну сарадњу са Министарством културе, поготово у време пандемије када је наша бранша имала бројне изазове", испричао је, и додао да се Групација „не меша у све", већ да је ту и да одреагује када им се неко обрати.

Прелазећи на причу о позоришту, Биковић каже да од њега не одустаје. Први дани марта су резервисани за извођење представе Кад су цветале тикве. Представа је приказивана и онлајн, и то на више светских језика.

„Постоје ствари које глумци раде због пара, а постоје ствари које би глумац платио да ради, а то је позориште, и то нема цену, тај моменат живог контакта са публиком", описао је глумац.

Нада се смиривању ситуације, како би за неколико дана његов планирани пут у Москву био извеснији.

„Мислим да је ситуација сукоба, и неке поделе – неодржива. Мислим да је култура, у ствари, једино што преживљава. Системи и вође и ратови пролазе а култура остаје", закључио је Биковић.