„Страхиња Бановић“, савремено виђење љубавног епа, отвара јубиларни Фест

Филм Страхиња Бановић (међународни наслов As Far As I Can Walk) доноси савремено виђење љубавног епа, и смешта га у контекст мигрантске кризе у Европи. Гостујући у Београдској хроници, редитељ Стефан Арсенијевић признаје да је веома узбуђен што ће управо његов филм отворити јубиларни Фест.

„Фест је фестивал на коме сам одрастао. Врло добро се сећам, да сам пре тачно 30 година први пут био на Фесту. Сећам се свих филмова које сам гледао. Потпуно ми је отворио један свет и знао сам да желим да постанем редитељ. Ево, сада наш филм отвара Фест. Велика част“, наглашава Стефан Арсенијевић.

Филм је адаптација чувене народне епске песме Бановић Страхиња, смештена у савремени контекст избегличке кризе. Главни јунак је млади мигрант из Африке (игра га Ибрахим Кома) који је, у жељи да се што боље уклопи у нову средину, узео српско име Страхиња. Са својом женом Абабуо (Ненси Менсах-Офеи) он живи у избегличком кампу у Крњачи, док нови талас избеглица из Сирије, међу којима је и харизматични Али (Максим Халил), не унесе немир у њихов живот.

„Трудили смо се да некако, пребацујући епску песму у филмски медиј, направимо тако да буде универзално разумљива. У крајњој линији, сама песма је имала великог одјека када ју је и Вук Караџић записао. Између усталог, и Гете је дискутовао о њој“, напомиње Арсенијевић.

Основна инспирација за филм је био мигрант из Гане кога је Арсенијевић лично упознао и по коме је урађен главни лик филма, а који је, за разлику од већине, желео да остане у Србији.

„Чини ми се да и ова песма доста говори о тим мултикултуралним сусретима, и то не на неки уобичајени начин“, додаје редитељ.

У основи, истиче Арсенијевић, филм је пре свега љубавна прича и љубавни троугао у коме се Страхињина љуба заљубљује у Турчина (односно у филму је то мигрант из Сирије). Цео филм је негде попут Казабланке, који се такође бави мигрантима, и основни проблеми главних јунака немају везе са тим што су мигранти.

„Када му нестане љуба, наш Страхиња креће мигрантском рутом да је нађе, а не као сви остали који иду трбухом за крухом и бољим животом, он иде да би коначно поново видео жену свог живота“, каже гост Београдске хронике редитељ Стефан Арсенијевић.