„Белфаст“ Кенета Бране, елегична аутобиографска прича о одрастању

Белфаст је филм настао директно из искуства Кенета Бране. Плавокоси деветогодишњак корача ка зрелости кроз свет који се изненада окренуо наглавачке. Његова сигурна заједница испуњена је љубављу, али све што је знао о животу мења се из основа. Ипак, радост, смех, музика и магија филма остају заувек.

„То је тај дух, и виталност, и хумор за које мислим да афирмишу живот. Надам се да ће људи осетити радост, али понекад и тугу због онога што се догађало у том граду. Због оваквих прича осећамо да нисмо сами, док гледамо одсјаје живота других људи“, каже Брана.

Невероватна топлина и нежност у самој су сржи ове елегичне, аутобиографске приче о Белфасту и Бранином одрастању – кочоперно написан, дивно одглумљен и сниман у сјајном монохроматском тону уз музику Вана Морисона, овај филм јесте сентименталан и да, не подлеже политичком бесу и очају који се сматра примереним за драме које говоре о Северној Ирској тога времена.

Али у њему је толико емоционалне великодушности и духовитости да је сасвим довољно једно питање – да ли је, и када је, прави тренутак да се напусти Белфаст?

Година је 1969. и Џејми Дорнан игра човека из северног Белфаста, лаконогог шармера са женом и два сина, али и родитељима у заносном тумачењу Џуди Денч и Кирана Хајндса.

А онда насиље експлодира – спаљене куће и барикаде, силеџије и револуционари – а онда и идеја о емиграцији у далеке, непознате универзуме. Филм се са лакоћом креће од куће, преко улице до школе и паба, па је најснажнији баш у тренуцима када се ништа нарочито трагично не дешава.

Љубавна писма из прошлости увек носе печат илузије, а ипак је ово једна заводљива прича о онима који су остали, који су отишли и који су нестали, настала из маште Кенета Бране.