„Златни дечко“ и „Било једном у Србији“ отварају филмску 2022. годину

У филмску 2022. уводи нас Златни дечко, дебитантско остварење Огњена Јанковића, рађено по сценарију Вука и Алексе Ршумовића, као и самог редитеља, са Денисом Мурићем у насловној улози.

Прича је о младом, вансеријски талентованом фудбалеру, који је мета различитих интереса. Од играча локалног фудбалског клуба, постаје играч који дневно зарађује милионе. Сурови свет спорта је интригантан, али оваква прича могућа је и у другом окружењу, јер пре свега говори о лепоти и проклеству великог талента.

„У филму који бисмо могли жанровски да дефинишемо, ми немамо такав жанр, али на западу би се то назвало филм о одрастању. Ми пратимо Дениса који кроз разне ситуације које му
живот намеће, постаје другачији човек. Надам се бољи. Играо сам се мало и редитељски, и монтажно, и музички. Свашта се види, али надам се да сам уткао неки свој однос према животу, да када год је тешко, нема везе, стисни зубе и веруј у то што радиш да би на крају дана угледао неко светло“, наводи редитељ Огњен Јанковић.

О неким другим младим људима који живе своје снове у једном посве другом времену приповеда филм Било једном у Србији Петра Ристовског, по идеји Звонимира Шимунеца, који је уз Мајду Шимунец и Владимира Андрића и сценариста ове костимиране историјске мелодраме о томе како је Лесковац након првог светског рата постао српски Манчестер.

„Када сам питала свог оца откуд Лесковац, зашто се ту доселио, пошто ми тамо немамо фамилију, он ми је одговорио, 'Како зашто? Он је био као мали Манчестер'. И то је заиста један богат град био, а ми смо овде сведоци како је заправо дошло до тога. Пратимо Цонета који долази и покушава да оживи тај град. Ружица, коју ја играм, била је јако интересантна јер је бије глас да ко буде са њом нешто му се лоше деси. Из тога се рађа и трагедија и неки духовити моменат“, открива Слобода Мићаловић.

„Лесковачка бајка у три чина са срећним крајем“ како стоји у поднаслову филма Било једном у Србији у биоскопе стиже почетком фебруара.