Дијаболик, много више од стрип јунака

Антихерој, криминалац за кога се навија, двострука личност: жесток и достојанствен, мистериозан, неухватљиви лопов, један од најпознатијих италијанских стрипова свих времена, уређивачки, новинарски, друштвени и културни феномен. Све то је Дијаболик.

„Дијаболик је настао пре 60 година и иза себе има 900 авантура. Он свакако није добар момак, јер краде, убија, али не ужива у наношењу бола некоме, слободно могу да кажем да није зао. Некако га сви схватају као морално коректног лика иако свакако нема етику попут наше, ипак, када дâ реч, он поштује све, сваки посао заврши до краја, тако да није чудно што се људи поистовећују са њим“, објашњава  директор издавачке куће „Асторина“ Марио Гомболи.

Његова популарност је достигла врхунац када је упознао Еву Кант, додаје Гомболи. Од тада Дијаболик није само ледени криминалац, лопов и убица, већ и заљубљени мушкарац који је шездесет година веран једној жени.

„Они су, рекао бих, идеалан пар, равноправни су и разумеју се без речи“, наводи саговорник Сање Лучић.

Дијаболик је одувек био популаран у Италији, још од његовог настанка 1962. године, можда и зато јер је настао у Милану и јер је су његов лик осмислиле две сестре, Анђела и Лучана Ђусани.

Након једног кварта у овом граду који му је посветио огроман мурал, многих изложби и разних других иницијатива, напокон је стигао и дуго очекивани филм браће Манети, а биће му посвећена цела 2022. година.

„Сестре Ђусани су имале фантастичну замисао још пре 60 година, биле су потпуно ван свог времена. Њихова идеја је био стрип за одрасле што до тада није постојало. Данас се то зове графички роман. Први филм о Дијаболику изашао је шездесетих година, и ја сам отишао да га видим са сестрама Ђусани које су биле разочаране јер је он био представљен као нека врста Џејмса Бонда. Снима се и Дијаболик 2, а откривам вам тајну и да радимо већ на трећем делу, што значи да продуценти имају поверења у успех филмова“, наглашава Гомболи.

„Цртам Дијаболика више од двадесет година и сваку пут сам узбуђен када изађе нови број, а ова и наредна година су заиста специјалне – шездесети рођендан и филм у коме сам учествовао. Било је баш невероватно седети између Дијаболика и Еве Кант. Цртати Дијаболика први пут није било тако једноставно, не зато што нисам знао како да цртам црно-бело, цртао сам Мартија Мистерију, Серђа Бонелија, али Дијаболик ми је давао могућност да имам другачији приступ, он је икона и велика је одговорност. Читалац посвети можда пола сата читању, а ми то радимо и до осам месеци“, истиче цртач Ђузепе Палумбо.

Филм Дијаболик стигао је у биоскопе широм Италије пре неколико дана и док му Торино посвећује две врло занимљиве изложбе, 2022. година ће свакако бити у знаку Дијаболика који је рођен пре тачно шездесет година.