Оркани и торнада у биоскопима – филм „Тома“ је прави рокенрол

Тома Здравковић је Београду вратио градску народну музику која је постојала између два рата; Било је нормално да се из Бифеа Атељеа 212 или после Феста или Битефа, иде на у Скадарлију да се слуша Тома. А онда је све то нестало – и Тома и та епоха. Дошли су неки другачији народњаци. 

О великом успеху филма Тома, за Око су говорили Драган Бјелогрлић, режисер филма, и Мухарем Баздуљ, писац. Тома, као и насловна нумера филма Поноћ, померају границе популарности у Србији, али и у региону.

Бјелогрлић је рекао да се с радошћу сећа порука и похвала бројних пријатеља, али и „људи од пера“, који су похвално коментарисали Тому после премијере.

„Памтим од патријарха, памтим од Душка Ковачевића и много људи је имало потребу да после пројекције или напише на Твитер налогу или на Инстаграму или мени да пошаље поруку. Оно што највише памтим су текстови које су људи написали, а нису морали, господин Баздуљ, Јерговић, Јурица Павичић, Басара... И то је мени јако значајно зато што су то људи од пера, који су погледали и имали потребу да нешто запишу“, рекао је Бјелогрлић.

Режисер се присетио и критике Алисе Симон у Варајетију, одакле је издвојио реченицу која му је остала у памћењу: „Балкански дерт је све време на ивици патетике, али никада не пређе ту значајну границу.“

Говорећи о критикама, Бјелогрлић каже да сећа како га је, када се завршила премијера, позвао Цане из „Партибрејкерса“ и рекао му: „Направио си, Драганче, прави рокенрол од филма!“

Слична поређења, односно рокенрол у Томи, направили су и препознали и Бајага и Гиле, каже Бјелогрлић и додаје да је током снимања инсистирао на моменту урбаног.

Позориште у биоскопу 

Тома је као човек нешколованог гласа из сиромаштва дошао до славе и успеха. Као такав, посебна је тема уметницима.

„То је Богом дана тема, али такве теме су увек двосекли мач и могу аутора да заварају“, рекао је Баздуљ и додао да је током пројекције у биоскопу имао осећај да је у позоришту, и да су га изненадили аплаузи током филма.

„Неки пријатељи су ми рекли да је на редовним биоскопским пројекцијама било аплауза усред филма, и то је кад се прекорачи четврти зид као у позоришту, кад позорница пређе у публику. То је за филм чудесније. На тој премијери, Центар Сава је био препун, био је заиста посебан осећај и од првог минута филма могао си да видиш да је та богом дана тема добила аутора достојног ње“, рекао је Баздуљ.

Додао је да би волео да неко уради озбиљан аналитички упоредни текст о Томиној биографији са филмом.

„Кад имате неку фасцинантну биографију, кључ уметности обраде биографије је да направите селекцију материјала“, рекао је писац и нагласио да га веома занима „како ће серија да изгледа“.

Битност поетске истине 

Бјелогрлић је рекао да филм представља „уметничку слободу“, али и да је сцена са Томиним сусретом са мајком, аутентична. Додао је да је о томе сведочење пронашао у књизи „100 прича о Здравковићу“, и да му је брат певача, покојни Новица Здравковић, такође много ствари о Томи испричао.

Додаје да има доста фикције, али и истина у филму, међутим, наглашава да је поетска истина најбитнија.

Баздуљ издваја то што се у филму појављују важни ликови тог времена, па се у Томи виде и Кемал Монтено, Цуне, Лепа Лукић...

„Претпостављам да ће у серији за то бити више простора, мени је то занимљиво и јако ми се допада“, истакао је писац.

Режисер Бјелогрлић каже да је, када се почело са писањем сценарија, схватио да је у питању једна посебна епоха.

„Никада више неће бити тај систем, никада више неће бити та земља, и никада више неће бити ти људи“, истакао је Бјелогрлић.

Реч је о времену када се на Томине наступе долазило из позоришта.

„Има једна реченица у филму када доктор каже да не слуша народну музику, а Тома каже – какве народ има везе с тим, то је моја музика. Мислим да је Тома аутентик тог времена“, рекао је Бјелогрлић.

Коментаришући појаву култних фигура у филму, Баздуљ каже да се „ту види један врло истанчан осећај за дух времена“.

Додаје да филм који погледа толико гледалаца излази из оквира разбибриге, и постаје нешто друго.

„Овде је та прича о заједничком југословенском искуству спуштена на њен основни ниво. Овде се људи гађају у срце, а не у главу“, истакао је писац.

„Имали смо јако много младе публике која је гледала филм више пута. Мислим да прави, добар филм мора да има више аспеката и нивоа због чега људи долазе да га гледају. Сигурно да је та емоција коју филм носи била кључна, али кључно је и то што је то урбани филм, рокенрол филм на тему народне музике... или како је рекао Душко Ковачевић, 'ово су неке емоције које смо ми старији заборавили, а млади не знају за те емоције'“, истакао је режисер.

„Храбра и кукавичја времена" 

Бјелогрлић је додао да је у филму обрађено једно посебно време, време људи каквих више нема, који су парадигма тог времена.

„Имате храбра времена, то су били храбри људи, кад неко једног дана буде правио, ови данашњи, вероватно ће правити о неким кукавичјим временима оптерећених интересом“, подвукао је Бјелогрлић.

Истакао је да „уз услове короне и пиратерију, сматра да је филм постигао невероватан успех“.
„Морам да кажем да је и мој партнер Жељко Јоксимовић изговорио да ће бити милион гледалаца“, каже Бјелогрлић.

Филм је стекао велику популарност и у региону. У Босни га је погледало 210.000 гледалаца, а гледан је и у Хрватској.

„Рекао ми је Боба Живојиновић да је био у кафани у Ријеци и да се два пута певала Поноћ, усред Ријеке“, прича Бјелогрлић.

Последња биоскопска пројекција филма Тома у Комбанк дворани је хуманитарног карактера и има за циљ прикупљање средстава за лечење Луке Курјачког у Јапану. До сада је прикупљено 120.000 евра.

„Мислим да нема бољег краја од дистрибуције једног филма него када од тога, ако бог да, може да се спаси живот“, рекао је Бјелогрлић.

На РТС-у ће се емитовати и серија Тома, док је ТВ премијера филма првог јануара у 21.15, на Првом програму.