За лик Софке у серији „Нечиста крв“ требало је одабрати глумицу која је посебна и никад виђена

Сара Сандева je рођена је у Скопљу, а живи и ради у Прагу, где је завршила студије музике и драме. Гостујући у Јутарњем програму, Горан Станковић под чијом редитељском руком је рађено пет епизода серије Нечиста крв, наглашава да је лик Софке један од најкомплекснијих ликова наше књижевности, тако да се током избора глумице наметала потреба да то буде нешто посебно и никада виђено, зато су пожелели да ту глумицу потраже ван оквира нашег региона.

„Да буде ипак неко ко има везе са нашим коренима, али није неко ко је нон-стоп присутан у овој нашој хиперпродукцији која се управо дешава. Тако смо уз помоћ наше агенције за кастинг, 'Пајпер', дошли на предлог да то буде Сара. Свако кад чита Бору има своју интерпретацију, што је и добро, али и лоше, с тим што то на крају ипак мора бити једна интерпретација, један лик и једна особа“, наводи редитељ.

Сара признаје да није читала Бору Станковића и да јој је лик Софке био непознат, јер је одрасла у Чешкој. Пошто је била затечена позивом, питала је пријатеља да ли је то добра улога, на шта јој је он одговорио да није добра, већ феноменална улога.

„Срећна сам што се нису уплашили моје језичке баријере и да су ми дали улогу и указали поверење и Горан, Милутин и Снежа и да сам могла да будем део тог пројекта“, додаје Сара.

Настојала је да што боље научи језик не само због улоге, већ и како не би имала препрека на снимању да нешто не разуме. Мало јој је био проблем изговор појединих гласова, као што су ч, ж и ш, тако да је ишла и код логопеда.

Радњу серије Нечиста крв Воја Нановић је разрадио на основу неколико дела Боре Станковића. Он је успео да споји сва та дела и да узме есенцију тих ликова и да их споји у једну имагинарну породицу која није из романа Нечиста крв, или драме Јовча, Ташана и Коштана, напомиње Станковић.

„Он је направио своју интерпретацију, а пошто ми нисмо више у прилици да разговарамо ни са Бором, ни са Војом, Милутин и ја смо кренули у један процес, који је малтене био археолошки процес, Шамполионски, где смо кренули да реконструишемо одакле је шта Воја узимао и у нашој редитељској соби је био велики дијаграм где смо нацртали ту једну лозу да бисмо разумели одакле је шта узето, да бисмо прочитали све те драме, ушли у материју и видели одакле потичу корени свих тих јунака“, објашњава гост Јутарњег програма.

Када су превазишли тај проблем, онда су кренули да осмишљавају како ће они дати своју перспективу из данашњег времена. Зато су окупили тим, почев од директора фотографије, Ерола Зубчевића и Александра Караулића, сценографа Миленка Јеремића и костимографа Марине Меденице.

„Заједно са њима смо покушали да направимо ту једну стилизовану верзију тог времена. Александар Ранђеловић је урадио музику. Дакле, нама није била идеја да репродукујемо документаристичку реалност тог доба, јер ово је фикција. Ми нисмо Етнографски институт, већ се бавимо причањем прича, али су сви сарадници урадили подробан истраживачки рад, као и ми. Имали смо консултанте из верског, историјског, језичког... домена. Да бисмо онда ми на крају одлучили шта је то и на који начин ми желимо да ову причу испричамо како би она била разумљива људима, не само у Србији, јер морамо да учествујемо на једном тржишту које је ужасно конкурентно, а то је светско тржиште“, наглашава редитељ.

Водиља ауторског тима је била да се есенција Борине књижевности, преточи у филмски и телевизијски језик. Бора Станковић као зачетник психолошког романа, модерниста, писао је о унутрашњим стањима својих ликова и то је много јасније када се чита, него када се претвара у филмски језик где се користе потпуно друга средства.

„Морамо да преведемо та унутрашња осећања и превирања у нешто што има везе са радњом и са поступцима. Када неко у роману има осећање усамљености, то на филмском језику делује потпуно другачије. И то је био један од највећих изазова“, каже Горан Станковић.

Сара Сандева додаје да јој је учешће у овом пројекту било испуњење сна. Лик Софке је у њој отворио највеће емоције од свих улога које је играла и нада се да ће и гледаоци то препознати. Искуство на снимању и рад са нашом екипом је такође био потпуно ново искуство с обзиром на то да се менталитет доста разликује од оног у Чешкој. Зато се нада да ће поново имати прилике да учествује у неком пројекту на овим просторима.