Етнолошкиња за РТС открива да ли су заиста постајали обичаји приказани у серији „Нечиста крв“

На питање да ли су обичаји у серији Нечиста крв, који су обележели дело Борисава Станковића, верно интерпретирани или је реч о ауторској слободи, Весна Марјановић сматра да је реч о слободи аутора.

„Наша перцепција 19. века и патријархата оног времена потиче из савременог доба. Тешко га је осликати у нашим главама. Претпостављам да су и уметничке слободе унутар тога“, изјавила је Марјановићева.

Додаје да док је истраживала брачне односе и свадбене обичаје у југоисточној Србији према књигама венчаних из 1905. године, није видела да су жене биле много старије од својих мужева.

Говорећи о полемици која се води данас, Марјановићева каже да се полемише јер је реч о шкакљивој и интересантној теми.

„Не могу да кажем да се није дешавало. Лично имам казивање једне жене која је рекла да се њена бака удала 'на панталоне': Младожења je био дечак, имао је 15, 16 година а она je била девојка у подмаклим годинама. Када су хтели да дођу да је просе, њега нису могли да нахватају, па су понели панталоне“, прича етнолошкиња.

Објашњава да је било таквих комичних ситуација, да је постојала разлика у годинама, али да то није било масовно. „Не можемо да говоримо о некој навици, обичају. Обичаји су неписана правила којих се народ придржавао“, објашњава Марјановићева.

Каква је била улога жене  

Једна од критика је да је тадашње патријархално друштво наметало такве обичаје. На питање шта нам то говори о улози жене, етнололошкиња за РТС одговара да имамо приче и да девер спава са снајом, те да су то митологеме које су сачекале и савремено доба, као и да то баш и није тачно.

„Жена јесте неко ко је третиран у прошлости као додатна радна снага, јер је она напуштала родитељску кућу, а удајом је прелазила у нову заједницу", наводи. Додаје да су се према жени односили: од свадбе док се не прихвати у заједницу предака, са одређеном задршком.

„Док год не прође ритуални период, она није могла да се сматра пуноправним чланом нове заједнице“, додаје Марјановићева.

Према њеним речима, етнолози не могу да уђу на терену у куће и да питају какви су обичаји били, јер ће свако улепшану стварност да им каже. „Жена је често била присиљена да се уда за некога ко јој није одговорао“, закључује етнолошкиња Весна Марјановић.