Читај ми!

Четири и по деценије након премијере и даље идемо „Грлом у јагоде“

Од емитовања култне серије РТС-а „Грлом у јагоде“ прошло је 45 година, али доживљаји Банета Бумбара и његове генерације изазивају пажњу и даље.

Дух, наивност и шарм одрастања у Београду седамдесетих година код старије генерације буди носталгију, а код млађих занимање за доба родитеља.

„Била је епизода Игранка. Све се догађало на Калемегдану, ми смо играли у тој епизоди. Била је то незаборавна ноћ, упознали смо све глумце из сериј и после пратили“, сећа се Нада Гранић и додаје да је те вечери свирао Миле Лојпур са својим оркестром.

Бранислав Стојшић наглашава да се тај период драстично разликује од садашњице: „Имали смо заједничко дружење, па смо играли, наш друштвени живот био је потпуно другачији. Мени је жао садашњих генерација, стварно их волим, али нажалост они не могу да живе тим нашим лепим животом“.

ТВ серијал Грлом у јагоде режирао је Срђан Карановић по сценарију који је написао заједно са Рајком Грлићем.

Због велике популарности, десет година касније снимљен је и филм. Свака од десет епизода имала је документарни део у коме је описано шта се у то време збивало у нашој земљи и у свету. Главни јунак Бане Бумбар је тај извештај завршавао речима „А ја сам одлучио да...“.

Како се Зашто сам постао човек претворило у Грлом у јагоде 

Политичар Зоран Ђорђевић признаје да и даље врло радо гледа серију Грлом у јагоде.

„Подсећа ме на моју младост и те приче које постоје о једној лепој прошлости која је била, детињству. Увек ме подсети на те дане“, наводи Ђорђевић.

Управо због те носталгије, Ђорђевић је на аукцији купио оригинални сценарио култне серије.

„Серија је требало да се зове Зашто сам постао човек, а онда је, у првој епизоди, сам редитељ додао својом руком када Мики Рубироза прича о Банету Бумбару да је ишао као грлом у јагоде, што је прави назив серије“, објашњава Ђорђевић.

Игранки уз шлагере и даље има у Земуну 

Да би све било аутентично, већина чланова екипе била је задужена за област коју познаје. Много труда уложено је да се пронађе фића који се отвара „на споља“, пажљиво су биране ципеле, одећа, намештај... Музика Зорана Симјановића и данас је препознатљива.

„Одмах бих се вратила у то доба. И музика, и мода, и све… Ово сад ни на шта не личи. Ми смо уживали и са 'Крсманцем' у серији“, каже Марина Груден и наглашава да и данас иде на игранке које се одржавају у Ватрогасном дому у Земуну.

„Педесет и две-три године се ми дружимо и као да смо из тог времена и даље, ништа се ми нисмо променили. То време донело је много радости, много љубави“, поручио је Зоран Јакшић.

Тематско вече у част обележавања четири и по деценије од настанка култне серије РТС-а приближило је доба одрастања на београдској калдрми уз италијанске шлагере и игранке на Калемегдану.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 09. октобар 2024.
18° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи