Фудбалске драме, комедије, авантуре… Првенство по жанровима и државама

Према врсти филмова, направили смо нови жреб и саставили нове групе на Европском првенству.

Највећа драж репрезентативног фудбала јесте суочавање различитих нација, култура и приступа животу унутар игре чије су правила иста за све.

Та разноликост је још израженија на филму када бројне наслове повезује само иста тема. Кинематографија је рекла своје. Фудбал тек треба да се докаже.

Група А – група хероја

Најтипичнија форма спортског филма су биографске приче о великим херојима и освајању најважнијих трофеја. Стога, почнимо од њих јер ово и јесте време када ће се ковати нове звезде и рађати нове успомене. 

ДАНСКА – Репрезентација Србије не игра ове године на Европском првенству јер се није квалификовала. Ниша необично. Међутим, њена претходница, репрезентација Југославије није играла на европском првенству пре деветнаест година иако се јесте квалификовала.

Е то већ јесте необично. Те године, уместо Југославије заиграла је Данска и освојила је трофеј. То је још необичније и овај историјски успех екранизовао је дански редитељ Каспер Барфед под насловом Sommeren 92. Нажалост, упркос томе што је данска кинематографија по много чему развијенија од наше, Барфедов филм је битно слабији од нашег о томе како се Југославија пласирала међу четири најбоље светске екипе 1930. у Уругвају.

Наравно, да ли је ово виђење филма само завист и случај киселог грожђа уверите се сами. Но, што се мене тиче овај филм је пре свега глорификација тренера Мелера Нилсена и његове способности да упркос сукобу са браћом Лаудруп и приватним проблемима других играча некако окупи екипу која је очекивала да ће имати слободно лето и одведе их до трофеја. Улрих Томсен је главна звезда филма као Мелер Нилсен али све остало око њега боље пристаје малом него великом екрану.

ИТАЛИЈА – Роберто Бађо је непосредно пред почетак Европског првенства добио свој биографски филм на Нетфликсу. У режији Летиције Ламартире, Il Divin codino покушава да обухвати кључне моменте Бађове каријере. Мало је рећи да не успева. Али, то нас није спречило да овај филм ипак погледамо и уверимо се сами. 

ВЕЛС – Велшани на својој страни имају нитратни адут. Најстарију забележену фудбалску утакмицу снимио је управо Велшанин Рил Артур Читам. Реч је о запису утакмице Блекбурн Роверса и Вест Бромвич Албиона одигране давне 1898. године.

Исто тако, најстарији снимак репрезентативног меча везан је за Велс и приказује њихов меч са Ирском одигран 1906. године. Већ на овом снимку, публика је била размажена нападачком игром – утакмица је завршена резултатом 4-4 али су кино-пионири забележили само четири поготка.

НЕМАЧКА – Типичан филм о немачким фудбалским херојима је Чудо у Берну који говори о лековитој снази фудбала која се испољила 1954. године када је Немачка освојила Светско првенство. Ипак, овог пута ћемо ставити акценат на једну актуелнију тему корпоративног утицаја на фудбал.

У филму Адидас против Пуме, пратимо причу и спору два брата Адолфа и Рудолфа Даслера који су направили прву праву индустрију спортске обуће а онда се разишли и од једног направили два гиганта, Адидас и Пуму. Ове две куће доминирале су светским фудбалом све до средине деведесетих а Адидас и дан-данас има нераскидиве везе за кровним фудбалским организацијама. У овом играном филму можете видети како је све почело.

ХОЛАНДИЈА – De Zwarte Meteoor Гуида Петерса је екранизација приче о Стиву Моконеу, јужноафричком фудбалеру који је био први црни професионални играч у Европи. Филм је настао по роману холандског спортског новинара Тома Егберса и фокусира се на Моконеов период поведен у холандском клубу Хераклес током педесетих година прошлог века.

Моконе је играо на позицији нападача и током каријере је био члан Барселоне, Валенсије, Ковентрија, Кардифа и Торина. Најдубљи траг оставио је у Хераклесу. После повлачења је нажалост пошао странпутицом али се вратио на прави пут кроз хуманитарни рад.

Група Б – група из бајке

Ко не воли комеморативне филмове о херојима који су превазишли себе да би освојили трофеј, решили утакмицу у последњем тренутку, већ воли да замисли нешто немогуће и несвакидашње на фудбалском терену, пронаћи ће себе у овој групи филмова.

ШВЕДСКА – Бо Видерберг је један од најугледнијих редитеља у историји шведског филма, добитник многих интернационалних награда, потписник чувених мелодрама и култних кримића.

Па ипак, 1974. године Видерберг је направио занимљив искорак и снимио фудбалску бајку Fimpen, породични филм о шестогодишњем дечаку чији фудбалски дар изненада избија на великој сцени и он улази у први тим шведске репрезентације. Бројне тадашње шведске фудбалске звезде направиле су камео улоге у овом филму, тако да га љубитељи фудбала могу посматрати и као својеврсну временску капсулу која је заробила тај период.

ПОРТУГАЛИЈА – Дијамантино је португалски филм који смо пре неку годину имали прилику да видимо на Фесту. Реч је о гротескној сатири чија је мета без икакве сумње Кристијано Роналдо, оличен у фикционалном насловном фудбалеру, једном насазрелом и инфантилном лику апсолутно посвећеном фудбалу који после лошег наступа на Мундијалу у Русији доживљава слом и повлачи се из спорта не би ли се опоравио од спортског неуспеха и смрти оца.

Чланови породице му за то време раде о глави, екстремно десна странка жели да га клонира не би ли га искористила у својој кампањи за излазак из ЕУ а пореска полиција га истражује због прања новца. Овај филм је гротескна сатира о држави и друштву који се колективно идентификују и ослањају на једног човека, и то спортску звезду за коју везују своју судбину. Филм има специфичан ауторски рукопис и није за свакога али љубитељи и познаваоци мало тврђег арта ће га ценити.

ЧЕШКА – Чешки провокатор Јан Шванкмајер снимио је изванредан кратки филм Muzne hry о навијачу који гледа утакмицу на којој се фудбалери боре на најбруталније начине и сакате једни друге да би се на крају окренули и против њега. Пре него што је постао познат као аутор, Шванкмајер је радио као луткар и стручњак за специјалне ефекте. Један од његових радова из тог периода јесу и Гости из галаксије Душана Вукотића.

ФРАНЦУСКА – Филм о вероватно најмучнијем фудбалском гостовању које се може замислити снимили Тијеро Поаро и Бенжамен Роше, под насловом Goal of the Dead. У овој хорор комедији публика подивља и претвори се у зомбије.

Група Ц – група смеха

За оне којима је фудбал на филму досадан ако му се прилази озбиљно ево једног прегледа комичних сагледавања ове игре.

ШПАНИЈА – Пошто је Атлетико Мадрид шампион Шпаније немамо избора него да ставимо филм о најпознатијем навијачу тог клуба. Не, не мислим на Генералисимуса Франка већ на инспектора Торентеа.

Торенте се највише бавио фудбалом у четвртом делу серијала када завршава у затвору и инспирисан филмом Џона Хјустона Бекство у победу жели да се извуче из затвора. Иронија је хтела да његов план много више личи на филм Затворски круг Роберта Олдрича који је касније добио и свој фудбалски римејк са Џејсоном Стејтемом.

Торенте има разне проблеме у покушају да оствари тај план, између осталог због тога што део робијаша није гледао Хјустонов филм, али и зато што је расиста па сматра да Јужноамериканци нису талентовани за фудбал. Врхунац филма представља долазак правог тима Реала предвођеног Гонзалом Игуаином да са на затворском терену супротставе утамниченим навијачима Атлетика.

Торентеа су и у петом делу сачекала фудбалска изненађења, али о томе другом приликом. 

ФИНСКА – FC Venus je финска романтична комедија из 2005. године о аматерском фудбалском клубу који игра у најнижем рангу. Када његови играчи одлуче да оду на Светско првенство у Немачкој долази до свађе са њиховим партнеркама. Тада се организује опклада – жене и девојке играча ће организиовати своју екипу и на утакмици ће одлучити ко је у праву. Још пре изласка филма у Финској, немачки продуценти су откупили права за римејк и упоредо са Мундијалом 2006. изашла је и тамошња верзија.

Иначе, предратни фински фудбалер Карло Оксанен спада у ред спортиста који су успешно изашли и пред филмске камере. Он је почео у радничком клубу Кулерво Хелсинки и играјући за њега је чак наступио и за финску радничку селекцију на утакмици против СССР-а. Потом је прешао у ХПС Хелсинки који је био део фудбалске федерације, јер је желео да заигра и за праву репрезентацију у чему је успео премда није ушао у састав који ће наступити 1936. на берлинској Олимпијади. Од почетка тридесетих се са успехом бавио и глумом, а каријера му се завршила када у живот – на фронту где је служио као курир за финску војску.

ЕНГЛЕСКА – Енглески фудбал је био тема разних филмова. Обрађени су догађаји и на трибинама, и у свлачионицама и на терену. Ипак, кад је реч о енглеском репрезентативном фудбалу увек се треба вратити филму Mike Bassett, England Manager. Овај лажни документарац приказује случај тренера из нижих рангова који преузима посао који свако паметан одбија – место селектора Енглеске.

Упркос томе што је филм изашао у време када је енглеску репрезентацију преузео Свен Ериксон, и када стереотипи који се бави више нису важили јер у националном тиму није било бекрија као што је Пол Гаскојн и кавгаџија као што су били многи други, успева да врло добро забележи један период посрнућа енглеског националног тима.

Прави филм за публику у којој је сваки гледалац селектор.

ТУРСКА – Офсајд је турски филм који не личи на оно што редовно добијамо на телевизији из ове земље нити на остварења која им доносе успехе на фестивалима. Реч је о врло једноставној, конвенционалној, народној комедији о покушају аматерског клуба да освоји титулу и њиховог члана да пронађе љубав. Не треба га мешати са истоименим иранским филмом Џафара Панахија о девојчици којој није дозвољено да гледа утакмицу.

ШВАЈЦАРСКА – Horizon Beautiful je комедија Штефана Јегера из 2013. године о швајцарском фудбалском званичнику који током турнеје у Адис Абеби бива киднапован од стране младог фудбалера који жели да избори каријеру у Европи. У свакој шали има пола истине, Швајцарска јесте земља која је веома добро капитализовала миграционе трендове у својој фудбалској школи.

Група Д – друштвена игра

Кога занима оно што се дешава око терена, пре свега начин на који фудбал утиче на заједницу, али и само друштво на фудбал, наћи ће себе у овој групи.

ПОЉСКА – Пољска се протеклих година налази на путу повратка у европски врх, у коме је и била пре четрдесетак година. У филму Boisko bezdomnych, бивши фудбалер завршава на улици и окупља екипу бескућника са намером да се са њима квалификује на бескућнички мундијал.

ХРВАТСКА – Плави 9 Креше Голика снимљен је 1950. године али говори о послератном фудбалу који је на територији СР Хрватске још увек имао обележје доста организованог такмичења које је постојало у Бановини а потом у НДХ.

Наравно, прошлост у НДХ се не помиње и не наговештава у приказу оцвале звезде локалног клуба Тончија Фабриса, оптерећеног материјалним вредностима и склоног распусном ноћном животу. С друге стране, у клубу се појављује млада нада, радник локалног бродоградилишта који ипак није сигуран да ли да се у потпуности посвети значајној утакмици или да остане са колегама и помогне у поправци брода. 

Голиков филм носи у себи непатворену веру у социјализам и извесну наивност у приказу дилема са којима се друштво суочава. Ипак, и данас стоји као неодољив пример система вредности ког више нема.

Неко ће рећи, али нису Хрвати у том систему вредности били прво трећи а затим и други на свету, или избацили Мурињов Тотенхем. За те фудбалске реалисте, постоји филм Ајмо жути Дражена Жарковића о малом загребачком трећелигашу који се годинама романтичарски бори по нижим ранговима. Појаву блиставог локалног талента у ког навијачи почињу да полажу велике наде прати и појављивање енигматичног бизнисмена који је спреман да направи велика улагања у клуб. Искрени навијачи клуба препознају да бизнисмен има нечасне намере...

Ко жели још конкретнију слику ствари нека погледа филм Ти мене носиш Ивоне Јуке. Овај филм не говори о фудбалу али има једну необичну јунакињу – девојчицу која је фасцинирана Здравком Мамићем, по цео дан гледа његове клипове на Јутјубу и учи да га имитира.

ШКОТСКА – Најновији амерички купац енглеског фудбалског клуба са великом традицијом је холивудски глумац Рајан Рејнолдс, иначе Канађанин. Он је са својим партнером купио Рексам, енглески клуб веома богате традиције чији су последњи велики успеси били доста давно, али када је то Енглезе спречило да нове власнике ипак сматрају недостојним таквог блага.

У време Европског првенства 2000, на ком је последњи пут играла и наша репрезентација, изашао је филм A Shot At Glory, прича о шкотском клубу који су купили амерички богаташи и планирају да га преселе уколико се брзо не постигну значајни резултати. Легендарни амерички глумац Роберт Дивал игра старог менаџера који покушава да сачува клуб, шкотска фудбалска легенда Али Мекојст игра његовог зета који долази да му у томе помогне и игра легенду Селтика, иако је у стварности овај играч изградио име у Ренџерсу.

Фијаско око Суперлиге сваљен је на плећа америчких власника европских, пре свега енглеских, клубова, тако да је ова тема данас актуелнија него у време изласка овог филма који је стекао одређени круг обожавалаца, ипак понајмање међу познаваоцима фудбала.

Шкота на европским првенствима није било од 1996. и сада су се вратили, знамо добро како. А те 1996. у екипи је био баш Мекојст и тада је постигао спектакуларан гол против Швајцарске. Разлог више да погледате овај филм.

БЕЛГИЈА – Белгија је поново фудбалска суперсила захваљујући изузетно добром раду са младима. Урбана мелодрама Butenspel приказује покушај младог дечака да се избори за место у омладинској репрезентацији. Комбинујући конвенције западноевропске социјалне драме и америчког спортског филма, Јан Верхејен и Пиетер ван Хес направили су остварење које се не обраћа искључиво љубитељима фудбала. 

АУСТРИЈА – Михаел Гловогер све до преране смрти, важио је да једног од предводника савременог аустријског филма. Он је био један од водећих редитеља тзв. супердокументараца - амбициозних високобуџетних пројеката који су у документарној форми приказивали неке од кључних савремених проблема. У филму Frankereich, wir kommen Гловогер прави калеидоскопску причу о аустријском фудбалу, преломљену кроз тему учешћа на Мундијалу 1998. године.

Међутим, отвара и разне друге чувене теме аустријског фудбала, као што је чувена прича о Матијасу Синделару. Синделар је био један од највећих фудбалера свог времена, нападач који је техником и прегледом игре реформисао фудбал.

Преминуо је под необичним околностима. Када је Немачка извршила анексију Аустрије, одбио је да игра за немачки национални тим наводећи разна оправдања. То је на крају допринело миту који је изграђен око његове смрти. Наиме, пронађен је са својом женом угушен угљен-моноксидом. До данас није утврђено да ли је то био несрећан случај због запушеног димњака, самоубиство или убиство можда узроковано непристајањем на нацизам који је преплавио земљу.

РУСИЈА – Арт хаус фаворит Алексеј Герман Млађи је у филму Гарпастум приказао петроградске пионире фудбала који су са уличних мечева полако прешли на тешко изборене терене. Овај високоестетизовани филм доноси једну од раних улога руског суперстара Даниле Козловског.

Касније је Герман Млађи, са нашим Миланом Марићем у главној а Козловским у споредној улози, снимио филм Довлатов о истоименом песнику.

Козловски је временом растао као звезда и дебитовао је као редитељ филмом Тренер, о потрошеној фудбалској звезди која после краха на Мундијалу постаје шеф струке у једном малом клубу и ту поново заволи фудбал.

Група Е – група смрти

Ову групу карактерише једна специфична ситуација. У њој имамо четири земље које су снимиле филмове о истом догађају који се јавља у различитим формама како на играном филму, тако чак и у историјским књигама.

Док су се источноевропске земље уплеле у различита тумачења те приче, Холивуд ју је капитализовао у филму Бекство у победу Џона Хјустона која можда није најбоља и најверодостојнија верзија тог догађаја али једина има глобалну популарност и култни статус захваљујући познатим глумцима као што су Мајкл Кејн. Силвестер Сталоне и Макс Фон Сидоу, односно фудбалским легендама Пелеу, Освалду Ардиљесу и Бобију Муру.

УКРАЈИНА – Матч Александра Маљукова једна је од екранизација чувеног случаја када су немачки окупатори организовали утакмицу са локалним кијевским тимом под претљом смрћу. Маљуков је руски редитељ који данас више није добродошао у Украјини, између осталог јер је иницирао филмски серијал Ми из будућности који се у другом делу бави и невољама руске омладине са украјинским националистима.

Матч се надовезао на разне верзије тог догађаја које су се трансформисале још у доба СССР-а. Маљуковљев је имао ту несрећу да када је изашао није одговарао украјинским властима и филм је тамо забрањен. Совјети су раније већ екранизовали тај догађај у филму Третиј тајм из 1963. године. Упркос томе што је сниман у Украјини и са амбицијом да се тамо са успехом приказује, Матч данас слови за руски филм.

Сами Украјинци су друге стране поред огромног доприноса совјетском фудбалу дали и допринос совјетском спортском филму са комедијом Центр нападенија из 1946. године која се сматра једном од најважнијих соцреалистичких рефлексија на ову тему.

СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА – Трето полувреме Дарка Митревског из 2012. године има исти наслов као совјетски филм из 1963. године и говори и покушају бугарских и нацистичких окупатора да сломе дух македонског народа кроз притисак на њихову фудбалску екипу која је почетком 1941. ангажовала немачког тренера јеврејског порекла да не би ли им подигла ниво и омогућила им да се такмиче са јаким хегемонским српско-југословенским филмовима. 

Потом, филм прераста у причу о фудбалу као виду отпора, Холокаусту и у финишу приказује одлучујући меч који се игра под притиском окупатора чиме евоцира атмосферу Бекства у победу. Сама идеја утакмице као малог рата и приказа отпора није нова у регионалној кинематографији, имали смо сличну ситуацију и у маестралној серији Више од игре Слободана Стојановића и Здравка Шотре.

Упркос томе што овај филм у извесној мери живи на специјализованим ревијама посвећеним теми Холокауста у време изласка није имао шта да тражи на југословенским теренима којима је доминирао супериорни Монтевидео.

МАЂАРСКА – Ket felido a pokolban Золтана Фабрија важи за најзаокруженију обраду случају утакмице између немачких војника и ратних заробљеника. Отуд овај наслов из 1951. вероватно и заслужује прво место у Групи смрти.

СЛОВАЧКА – Словаци нису снимили причу о утакмици окупатора и заробљеника или локалног фудбалског клуба али су приказали Холокауст у филму Nedodrzany slub кроз миље уличног фудбала у ком је у једном тренутку на почетку Другог светског рата почела да се испољава мржња.