Бојан Жировић: „Дара из Јасеновца“ у гледаоцима не изазива огорчење и мржњу

Историјска драма, настала на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша и први играни филм на тему хрватског усташког логора Јасеновац у Другом светском рату, осврће се на период 1942. године када после велике усташко-немачке офанзиве на Козари, у Босни и Херцеговини, локално становништво масовно завршава у концентрационим логорима.

У филму Дара из Јасеновца игра одлична глумачка екипа, а међу њима је и Бојан Жировић, гост Јутарњег програма, који напомиње да му је искуство у снимању овог филма било интензивно и тешко већ од првог сусрета са сценаријем.

„Сценарио сам по себи има велике изазове са којима се ауторска екипа храбро ухватила у коштац. Тешко је било анализирати тај цео контекст, нарочито разумети ту мржњу, ту политику која је на такав начин решавала унутрашње проблеме и проблеме неког ко је другачији“, напомиње гост Јутарњег програма.

Бојан Жировић у филму Дара из Јасеновца тумачи лик Јаше Јеврејина. Радња филма се одвија у два тока, један прати Дарине доживљаје у женском делу логора, а други њеног оца. Тај Јеврејин којем је цела породица страдала, појављује се као нека врста подршке и помоћи Дарином оцу.

„У тренутку када дође до реализације, онда се улога доживљава као свака друга и глумац се онда фокусира на занатска средства и на то како ће то да изведе“, напомиње Жировић.

Очекује и нада се да ће овај филм, осим што ће ову тему приближити општој популацији, нарочито дати ветар у леђа научним институцијама које се баве усташким логорима, да коначно обаве сва потребна истраживања, с обзиром на то да је код нас тек 1992. године основан Институт који се бави жртвама Јасеновца.

Филм се прати у сузама, али не производи огорчење и мржњу

Историјска драма о стравичним злочинима у Другом светском рату, од 5. фебруара са успехом се приказује у биоскопима широм Америке, а Жировић напомиње да ће захваљујући Мајклу Беренбауму, стручном консултанту, филм бити приказан на више америчких универзитета, што је свакако јако важно и за тему, али и за сам филм.

„Неретко, филм се прати у сузама и изазива јако интензивне емоционалне реакције, али аутори су се сачували од тога да гледање овог филма у људима не произведе неко огорчење и мржњу. То је могло да се догоди, а не би било добро и мислим да се у томе успело. Јер на тај начин би се ухватили у коло управо са тим духом који је и произвео сво то насиље и страдање, што би свакако било погрешно“, наглашава протагониста филма Дара из Јасеновца.

Ипак, додаје, на крају, када се смире те емоције, готово да се јавља осећај поноса што смо из тог рат, упркос страшним жртвама, изашли као победници и што је идеологија усташтва и нацизма поражена.

Чињеницу да филм Дара из Јасеновца није прошао кандидатуру за Оскара и Златни глобус Жировић коментарише тиме што су у игри били различити интереси који се преплићу. Верује да постоји пуно добронамерних људи, који су гледали тај филм и одлучивали, али да сигурно има и утицаја са стране и лобирања.

Велики успех је и то што филм има америчку дистрибуцију, наглашава Бојан Жировић на крају гостовања у Јутарњем програму.