Ђорђевић: У филму демистификујем гастарбајтерски живот

Прича филма Сумрак у бечком хаустору прати тренутак када нова власт, у складу са смањењем социјалних давања, уводи порезе таксистима, чиме угрожава њихову будућност. Главни ликови су тројица бечких таксиста и врачара код које они често иду и са којом се консултују око сваког битног животног потеза.

На ивици између докуметарног и играног, између фикције и стварности, филм је стварао, како Младен Ђорђевић каже, инспирисан истоименим романом Дарка Маркова, писца, глумца и песника, који уједно и вози такси како би прехранио породицу. 

„Након читања, погледао сам и драму на исту тему и заинтересовала ме је та њихова трагична разапетост између завичаја и туђине. У наставку романа он уводи и врачаре и практиковање црне и беле магије. Но, није филм настао према његовом делу, али јесте умногоме био инспирација“, објаснио је редитељ. 

Филмски гастарбајтери

Сумрак су снимали четири године, јер су истовремено правили и серију чијих 12 епизода ће бити приказано ове године. 

„Тешко је задржати глумце јер имају много тога што паралелно раде, а и снимали смо мало у Бечу, мало у Србији, тако да смо и ми, као и ликови у филму, били између завичаја и туђине, те смо и сами постали филмски гастарбајтери“, нашалио се Ђорђевић.

Према његовим речима, у стварању приче доста му је помогао рад са натуршчицима јер је слушао њихове приче и градио према њима ликове. 

„Они су увек добри када глуме сами себе, природни су, зато им никада нисам писао дијалоге, већ сам им давао тему, а они су је потом сами креирали. То је била велика предност“, истакао је редитељ. 

Демистификација гастарбајтерског живота 

Како је Ђорђевић раније рекао, кроз овај филм направио је демистификацију слике о том „идеалном“ гастарбајтерском животу. 

„Та прича није реална, да они зарађују велике паре у иностранству и онда се пред крај живота врате да живе лепо у Србији. Можда је то и била реална слика некад, али то се сад веома променило. Како они живе у Аустрији не разликује се много од живота који би водили у Србији, тако да се поставља питање зашто су уопште и отишли. Ту онда долазимо до приче о менталитету, о људима који беже од себе и стварности, путницима који живе у неком лимбу између завичаја и туђине, увек на путу. То се уклапа и у причу о судбини нашег народа који је често био део разних сеоба“, објаснио је Ђорђевић. 

Филм Сумрак у бечком хаустору је у Главном такмичарском програму Феста, а осим премијере, 5. марта, имаће пројекције и 6. и 7. марта у Комбанк дворани.