Балканска међа између пропаганде Русије и Запада

Филм Балканска међа је прича о руским војницима који 1999. освајају приштински аеродром Слатину, испред носа НАТО трупа. Ова војна акција и данас представља војну тајну, а детаљи нису познати широј јавности.

Иван Карл, бивши уредник филмског програма РТС-а, каже да је ово остварење порука данашње Русије оној из 1999. године: „Желе да поруче – да је тадашња Русија била јака као ова данас не би било НАТО агресије ни бомбардовања и да је управо тај догађај почетак нове Русије.“

Божидар Зечевић, филмолог, сматра да је тематика овог филма за Западу табу: „Видели сте како је реаговао лондонски Тајмс. Као да си га ударио у најосетљивији живац.“

Запад је реаговао на Балканску међу, али оваквих реакција није било када је Холивуд креирао филмове који се баве ратовима на подручју бивше СФРЈ, у којима су Срби били лоши момци.

Српски негативци

1. Добродошли у Сарајево – ратна прича у којој новинар и америчка хуманитарка из Сарајева покушавају да извуку муслиманску девојчицу.

2. Лов на бегунца је прича о новинару који покушава да ухвати ратног злочинца.

3. Миротворац - филм у којем Срби желе да подметну атомску бомбу у зграду Уједињених нација.

Иван Карл подсећа да је 90-тих година, поред стварних ратова на простору бивше Југославије, вођен и медијски рат, који су Срби изгубили.

„Ти филмови су били покушај да се преко средстава популарне културе и масовне културе оправда оно што је била политика на овим просторима“.

У ту причу се у потпуности уклопио и филм Анђелине Џоли о логору у БиХ, у којем Срби малтретирају Муслиманке.

Ниједна нијанса сиве

Оно што је заједничко свим овим филмовима и Балканској међи је исувише поједностављена подела улога на добре и лоше. Нема ту много места за остале нијансе карактеристичне за прави живот.

Зечевић каже да је реч о стереотипима на којима се заснивају вестерни.

„То је филмски корен, жанр вестерн који се препорађао 50-их, 60-их, 70-их у ратни филм. Све је то неовестерн, где постоји митолошка подела на добро и зло, добре момке и зле и та подела функцонише“, објашњава Зечевић.

Војнов објашњава да редитељи у таквим остварењима не губе време да превише објасне пориве добра и зла.

„Зли су зли и немају никакав разлог да то превише објасне, и такви су. Добри су добри, јер су добри људи који покушавају да се боре за нормалан живот и то је то“, истиче Војнов.

Анђелина Џоли је у филму Земља крви и меда изабрала да већину улога играју глумци непознати широј западној јавности.

Војнов објашњава да је то врло радикалан потез када је реч о холивудској продукцији: „Она бира локалне глумце, што је одлука у равни као када Мел Гибсон изабере древна племена да глуме у филму Апокалипто.“

Руси су за свој ратни филм изабрали познате руске и српске глумце.

Зечевић сматра да то доприноси гледаности филма.

„У Међи игра тренутно најпознатији глумац у Русији – Милош Биковић. Он је глумачка икона која може да ангажује велики број гледалаца у Русији, а то је велико тржиште“, каже Зечевић.

На избор глумаца и сценарио утицао је управо Милош Биковић. Један од саветника Анђелине Џоли у Земљи крви и меда био је Весли Кларк.

Финансијери, саветници и утицај

Но, ко кроз седму уметност преко редитеља покушава да пошаље и своје политичке поруке широј јавности, најбоље говори увид у финансијере филма: „Апсолутно иза филма Балканска међа стоји држава. На шпици пише Министарство културе Русије. Анђелину и фондацијом и саветовањем и промоцијом помогла је фондација Веслија Кларка, генерала америчке силе која је бомбардовала Југославију под његовом командом.“

Пројекцију Земље крви и меда у Москви прекинули су руски десничари са транспарентима „зауставите лажи“. С друге стране, на премијери Међе у Москви Руси су плакали.

Првенац Анђелине Џоли с овацијама је дочекан у Сарајеву. У Републици Српској није ни приказиван. На пројекцијама у Београду било је тек неколико десетина људи.

Легитимно је питање могу ли овакви филмови утицати на оне чији миљеници носе униформе негативаца.

„Пропаганда је најефектнија када се обраћа онима који су већ припремљени на то и само им нуди нове наративе, нове слике и оснажује њихов поглед на свет и покреће их на акцију“, сматра Војнов.

Зечевић сматра да један филм као што је Балканска међа не може много тога да промени.

„Можда се и покоја душа преобрати. Ја не рачунам на масовно преобраћење Запада, али водите рачуна, ово је први покушај те врсте“, наводи Зечевић.

Стварни или измишљени догађаји, са нереланим и предимензионираним моментима красе све ове филмове. Финансијским и политичким интересима оних које филмове финасирају није увек најважнија истина, свидело се то гледаоцима или не.