Зафрановић: Агресивни национализам разара културне средине

Дух времена настао је на основу изложбе фотографија Градови у покрету Наташе Мишковић, која је уједно и продуценткиња овог остварења.

Градови у покрету је изложба која кроз фото-грађу преузету из југословенских и турских дневних листова прати развој нових држава насталих на остацима Османског царства.

Изложба представља две стотине пажљиво одабраних и дигитално обрађених фотографија које бележе промене четири града: Београда, Сарајева, Истанбула и Анкаре током двадесетих и тридесетих година прошлог века.

Кроз објективе фото-репортера новина Политика и Време из Београда и Џумхуријет и Акшам из Истанбула, изложба истражује како су обновљени централни делови ових градова да би представили нове вредности, како је стваран нови човек – модерни грађанин, уз помоћ масовних спортских манифестација, нових трендова у одевању и понашању, а с друге стране, како се свакодневица у чаршији наставила као да се ништа није променило.

Зафрановић је аутор неколико ремек-дела југословенска кинематографије, међу којима су најпознатија остварења Окупација у 26 слика, Пад Италије и Вечерња звона, који чине ратну трилогију.

После сукоба с некадашњим хрватским председником Фрањом Туђманом и политичким естаблишментом у Хрватској, живео је у неколико европских градова, а од 1995. трајно у Прагу.

Зафрановић каже да је био на изложби фотографија Градови у покрету у Историјском музеју у Београду и да једноставно није могао да допусти да тако важни артефакти заврше у неком подруму до следеће прилике.

„Дошао сам на идеју да направим филм инспирисан изложбом који би код људи стварао емоцију. Филм је изузетно једноставан медиј који лако комуницира с публиком и људи лако могу да разумеју шта је била поента те изврсне изложбе“, истакао је Зафрановић. Цењени редитељ наглашава и да у филму представља историјски период од 1920. до 1936. године.

„Гледаоци морају да препознају колотечину и напредак у односу на то време... верске поделе и опструкцију модернизације друштва“, наводи Зафрановић.

Крајем прошле године Зафрановић је у Београду присуствовао пројекцији поводом 40. годишњице његовог можда и најзначајнијег филмског дела, Окупација у 26 слика.

Славни редитељ каже да је он и данас јако савремен.

„Порука коју тај филм носи је големо зло у одређеном контрасту на цивилизацију у којој ми живимо. То зло нам се поново указало деведесетих година прошлог века. Увек постоји опасност од агресивног национализма који не штеди ни најкултурније средине као што је Дубровник. Имам утисак да је Окупација јуче направљена колико је актуелна у односу на свакодневицу у којој живимо“, рекао је Зафрановић.

Помиње и да је већ трећи пут пријављен пројекат Деца Козаре на конкурсу Филмског центра Србије.

„Када бисмо дошли у прилику да снимамо тај филм, он би био важан не само за наш регион већ и за Европу која је ставила жице на своје границе. Наш филм би осветлио хуману црту Дијане Будисављевић, која је спасавала децу из Јасеновца која су мучена, покрштавана и гурана у смрт. Тим филмом бисмо поручили Европи да би морала бити хуманија и отворенија у складу са цивилизацијским достигнућима“, закључио је Зафрановић.