Интервју: Колин Фарел

Најпознатији ирски глумац из предграђа Даблина, Колин Фарел, познат је по високобуџетним холивудским филмовима који константно пуне светске биоскопе, али и по томе што често пуни садржаје таблоида због бурног приватног живота. Улогом Александра Великог у филму Оливера Стоуна доказао је да се не боји контроверзи.

За звезду филмова Тотални опозив, Телефонска говорница, Дардевил, Регрут и популарних ТВ серија, још је већи изазов када глуми у независним, некомерцијалним уметничким филмовима попут грчког Јастога.

Филм смело и метафорички огољава друштвене конвенције и дешава се у дистопијском друштву будућности где је забрањено бити самац.

На неки начин „Јастог“ је о филм усамљености. Да ли је то проблем са којим се суочавамо у 21. веку?

Да. Мислим да је усамљеност позната ствар, одувек је била проблем, од почетка цивилизације. Увек се од неког тражило да угрози своју срећу ради среће друге особе, неко је увек живео заробљен у туђем доживљају добра и зла, а то само по себи рађа усамљеност јер те одваја од твојих природних порива и вредности.

Да ли се на неки начин идентификујете са јунацима које оживљавате у филмовима?

У сваком лику има понечег с чим се поистовећујеш као људско биће. Мислим да не постоји ништа на овом свету што је једно људско биће осетило, а да није и свако друго. Звучи сурово, али мислим да постоје само различити степени беса, страха, бола или наде, туге, љубави, мржње. Сви то осећамо, али интензитет којим то доживљавамо карактерише наше личне прошлости, карактере и суштине.

Постоји ли жанр у којем се још нисте опробали, а волели бисте?

Хорор! Обожавам добар хорор. Али никад нисам прочитао добру причу, никад не добијам та сценарија. Никад нисам снимио хорор филм. Одрастао сам гледајући Петак 13, Ноћ вештица, Страва у Улици брестова. Хтео бих и ту да се опробам.