Кинотека слави свој дан

Дан Југословенске кинотеке, али и почетак 14. Фестивала нитратног филма биће обележен данас свечаним програмом у новој згради у Узун Мирковој улици, али и у Музеју кинотеке у Косовској у вечерњим часовима.

Пред сам почетак Фестивала у Музеју кинотеке биће отворена изложба „Српски филмски продуцент Ђока Богдановић" у част јединог продуцента из Србије који је забележио битке Другог балканског рата.

Већ као двадесетогодишњак са браћом је основао колонијалну радњу, да би временом постао власник кафане „Руски цар". Био је закупац хотела „Империјал" и власник хотела и биоскопа „Касина", првог који је зидан по ондашњим прописима, односно Закону о радњама из 1911. године.

Ипак, Ђорђе Ђока Богдановић сматрао је да у животу мора да уради још нешто, много значајније од стицања материјалног.

„Ђока Богдановић је хтео да забележи битке српске војске које је водила у Првом балканском рату, али док се припремао да оде на фронт рат је завршен. Онда је имао у плану да уради реконструкције тих битака, али избио је врло брзо такозвани Савезнички рат између Срба и Бугара. Успео је добије све дозволе да оде на фронт и да као једини ратни сниматељ остави материјале о тим догађајима", рекао је Александар Ердељановић управник Архива Југословенске кинотеке.

До 1982. године сматрало се да су филмови Ђоке Богдановића изгубљени, а, у ствари, његови наследници су их чували као најзначајнију реликвију и скривали их од страних окупатора и домаћих непријатеља и у Првом и у Другом светском рату.

Била је то сензационална вест. После 80 година Југословенска кинотека откупила је материјал, рестаурирала га и ставља га пред суд јавности.

„Ове године Југословенска кинотека је издала први ДВД са 11 филмова Ђоке Богдановића, а идуће године ћемо издати и други. У питању су материјали смиљени током 1913. и 1914. године углавном у вези са Другим балканским ратом, као и догађајима у Београду у периоду од Другог балканског рата па до почетка Првог светског рата", додаје Ердељановић.

Прича о Ђоки Богдановићу доказује да српска кинематографија не почиње Славицом, како се деценијама истицало. Много пре тога, на нитратној траци свој траг су оставили, осим Богдановића, и браћа Савић, и Светозар Ботурић, и многи други.