Нова терапија матичним ћелијама могла би да преокрене ток остеопорозе

Остеопороза је тешко, исцрпљујуће и неизлечиво обољење костију које погађа милионе људи широм света. Настаје када организам губи коштану масу брже него што може да је надокнади, због чега скелет постаје подложан преломима. Терапије матичним ћелијама могле би да представљају револуционарно решење, које би спречило преломе, а можда чак и омогућило обнављање дела изгубљене коштане масе.

Мезенхимске матичне/стромалне ћелије (МСЦ) могу да се претворе у остеобласте – ћелије које стварају и обнављају коштано ткиво. МСЦ се могу издвојити из коштане сржи, сунђерастог ткива које се налази у унутрашњости костију, а затим умножити у великом броју у лабораторијским условима.

Научници су већ дуго заинтересовани за ову могућност. Међутим, постоји један проблем – када се МСЦ поново убризгају у крвоток мишева, веома мали број њих заиста стигне до места на којем су потребне.

Прво клиничко испитивање ове терапије на људима, чији су резултати сада објављени у часопису Целл, понудило је потенцијално веома значајно решење.

Истраживачи из Шпаније показали су да се МСЦ могу генетски модификовати тако да добију својеврсну „адресу за повратак“ у коштану срж, што би могло да подстакне раст костију.

У испитивању је праћено 10 жена старијих од 50 година са узнапредовалом остеопорозом.

Након што су примиле само једну инфузију сопствених модификованих МСЦ, обавијених посебним шећерним омотачем, код пацијенткиња је током наредне две године забележено трајно смањење броја прелома услед крхкости костију за 94 одсто.

Посматрано на нивоу целе групе, број прелома смањен је са просечно осам годишње у две године пре примања инфузије на свега 0,5 годишње током две године након терапије.

Спречавање прелома услед крхкости костију главни је циљ свих тренутно доступних терапија за остеопорозу. Ипак, ова конкретна терапија матичним ћелијама показала је и друге користи.

Четири месеца након инфузије, биопсије костију откриле су неколико охрабрујућих знакова.

У целој групи, просечна површина коју заузима коштано ткиво повећала се за око 70 одсто.

Ови резултати указују на могућност да би нова техника примене МСЦ могла да преокрене део губитка коштане масе изазваног остеопорозом, уместо да само успорава његово напредовање.

У актуелној студији истраживачи нису пратили кретање МСЦ након што су убризгане пацијенткињама са остеопорозом. Ипак, показатељи који указују на стварање нове кости остали су повишени још шест месеци након примене терапије.

Две године након инфузије, учеснице су пријавиле смањење болова у костима за 34 одсто, као и побољшање резултата на тестовима који мере степен инвалидитета за 30 одсто.

Један од коаутора студије, Роберт Сакштајн, носилац је права интелектуалне својине на технологију модификације ћелија коришћену у овом испитивању.

Он и његове колеге већ су показали да модификоване МСЦ код мишева оболелих од дијабетеса могу да допутују до панкреаса, где могу да преокрену ток болести.

Могуће је да би сличне технике могле да се примене и у лечењу остеопорозе.

Научници су на мишевима показали да МСЦ обложене посебним шећерним омотачем могу поново да доспеју у коштано ткиво, што на крају доводи до стварања новог ткива.

Изванредни резултати

У недавно спроведеном клиничком испитивању на људима, смањење учесталости прелома након примене инфузије МСЦ не може се објаснити променама животних навика, наводе аутори студије.

„Осим тога, смањење броја прелома не може се приписати променама у терапији лековима, будући да током целог периода након инфузије код тих пацијенткиња није забележен ниједан прелом...“

Ажит Варки, лекар и научник са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу, који није учествовао у истраживању, изјавио је за часопис Нејчер да су резултати „прилично изванредни“.

Према његовим речима, испитивање је „показало готово 100 одсто ефикасности, која се одржала током неколико година, без икаквих нежељених ефеката“.

Међутим, само смањење броја прелома не доказује да ова терапија може да преокрене симптоме остеопорозе.

Овај нови начин лечења показао је статистички значајне промене у показатељима коштане преградње, површини коштаног ткива и минералној густини костију.

Али да ли је то заиста последица тога што МСЦ успевају да се врате у коштано ткиво, као што изгледа да се догађа код мишева?

У клиничком испитивању на људима ћелије МСЦ нису праћене након инфузије, тако да није могуће утврдити колико их је стигло до костију нити колико су се дуго тамо задржале.

Лекар Јан Шефер је на друштвеној мрежи ЛинкедИн ово истраживање описао као „фасцинантан експеримент“, али сматра да ће за коначну оцену бити потребно сачекати још неколико година.

„МСЦ су широке од 20 до 30 микрометара, што је више од пречника плућних капилара, па се приликом првог проласка кроз крвоток између 50 и 80 одсто њих задржава у плућима“, објашњава Шефер.

уторак, 17. новембар 2026.
16° C