Како је дужа изложеност естрогену повезана са мањим оштећењем крвних судова у мозгу жена у познијем животном добу
Ново истраживање показало је да жене које су дуже биле изложене естрогену током живота, као и оне које су користиле хормонску терапију у менопаузи, имају мање показатеља оштећења ситних крвних судова у мозгу. Научници сматрају да би хормонске промене могле да имају важну улогу у здрављу мозга током старења, али упозоравају да резултати не доказују узрочно-последичну везу.
Хормонске промене током живота директно утичу на женски организам, а научници све више истражују њихову могућу повезаност са здрављем мозга у познијим годинама. Посебну пажњу привлачи естроген, женски полни хормон чији се нивои значајно мењају у различитим животним периодима, нарочито током менопаузе.
Жене иначе имају већи ризик од развоја Алцхајмерове болести у односу на мушкарце, а научници испитују да ли би један од разлога за то могле да буду управо изражене хормонске осцилације током живота.
Ново истраживање, објављено у научном часопису Neurology, указује на могућу повезаност између дужег излагања естрогену и бољег стања крвних судова у мозгу у старијем животном добу.
Научници су установили да су жене које су имале дужи репродуктивни период, као и оне које су користиле хормонску терапију током менопаузе, у 70. години живота имале мање показатеља болести ситних крвних судова у мозгу.
„Наши резултати указују на то да изложеност хормонима током различитих животних периода може имати кумулативне ефекте и на здравље крвних судова мозга у познијем животном добу“, објаснила је неуробиолог Ана Марселија са Каролинска института у Шведској.
Истраживање обухватило 352 жене
У истраживању су коришћени подаци 352 здраве Швеђанке, све рођене 1944. године, које су учествовале у истраживачком програму Гетеборшке студије H70.
Све учеснице обавиле су магнетну резонанцу мозга у 70. години живота, док је већина поново снимљена у 75. години. На тај начин истраживачи су могли да анализирају стање можданих структура у две различите животне доби.
Магнетна резонанца омогућава добијање детаљних тродимензионалних приказа структура у мозгу, укључујући крвне судове, белу мождану масу и мождану кору.
Истраживачи су прикупили и податке о репродуктивном периоду сваке жене. Он је израчунат на основу разлике између старости у којој је наступила менопауза, односно хируршко уклањање оба јајника, и старости у којој је жена добила прву менструацију.
Уз то су забележили да ли су учеснице током живота користиле оралну контрацепцију или хормонску терапију у менопаузи.
Ови подаци послужили су као посредни показатељ укупне изложености естрогену током живота. Важно је, међутим, нагласити да истраживачи нису директно мерили концентрацију овог хормона код учесница.
Дужи репродуктивни период повезан са мање оштећења крвних судова
Један од најзначајнијих налаза био је да је свака додатна година репродуктивног периода била повезана са приближно осам одсто мањим изгледима да жена у 70. години има два или више показатеља болести ситних крвних судова у мозгу.
Највећи утицај на ову повезаност имало је касније наступање менопаузе, а не ранији почетак прве менструације.
Поред тога, жене које су користиле хормонску терапију током менопаузе такође су имале мање показатеља оштећења ситних крвних судова, као и бољу очуваност микроструктуре беле мождане масе.
Болест ситних крвних судова мозга може се уочити помоћу различитих промена на снимцима магнетне резонанце. Међу њима су хиперинтензитети беле мождане масе, који се приказују као светле области на снимцима, мале шупљине испуњене цереброспиналном течношћу, ситна крварења у мозгу и проширени периваскуларни простори у базалним ганглијама.
Ове промене представљају показатеље оштећења малих крвних судова и могу бити важне за разумевање процеса старења мозга.
Посебно занимљиви резултати код жена са генетским ризиком за Алцхајмерову болест
Истраживачи су посебно анализирали и жене које носе генетску варијанту APOE-ε4, за коју је познато да повећава ризик од развоја Алцхајмерове болести.
Код ових жена употреба хормонске терапије била је повезана са већом дебљином мождане коре у деловима мозга који су посебно подложни променама повезаним са Алцхајмеровом болешћу.
Међутим, таква повезаност није уочена код жена које нису носиоци ове генетске варијанте.
Аутори истраживања наводе да резултати указују на могућност да дужа природна изложеност естрогену, као и употреба оралних контрацептива или хормонске терапије у менопаузи, могу допринети очувању здравља крвних судова мозга, што би потенцијално могло имати користи за здравље мозга у старијем животном добу.
Да ли то значи да би жене требало да користе хормонску терапију?
Иако резултати делују охрабрујуће, научници наглашавају да их треба тумачити са опрезом.
Истраживање је било опсервационо, што значи да је утврђивало повезаност између различитих фактора, али не и узрочно-последичну везу. Због тога се не може закључити да је управо естроген довео до бољег стања крвних судова у мозгу.
На добијене резултате могли су да утичу и други фактори, укључујући различите хормоне чији се нивои такође мењају током менопаузе.
Додатно ограничење представља релативно мали број учесница, као и чињеница да су све биле из једне земље, због чега није јасно да ли би се исти резултати могли применити на ширу популацију жена.
Такође, део уочених повезаности изгубио је статистичку значајност када су примењени строжи критеријуми за процену вероватноће да резултати нису последица случајности.
Опрез је посебно важан када је реч о хормонској терапији. Један велики преглед ранијих истраживања није пронашао снажне доказе да ова терапија утиче на ризик од деменције, било да је реч о повећању или смањењу тог ризика.
„Ови резултати се, према томе, не могу користити као основа за препоручивање хормонске терапије у превентивне сврхе“, истакла је неуронаучница са Универзитета Јејл Ђулија Лоренцон, прва ауторка студије.
Потребна су додатна истраживања
Иако нова студија не даје коначан одговор на питање како естроген утиче на старење мозга, она отвара простор за даља истраживања.
Научници желе боље да разумеју дугорочни утицај женских полних хормона на крвне судове, мождану структуру и когнитивне функције.
То је посебно важно јер и даље недостају стратегије превенције когнитивних поремећаја које би узимале у обзир специфичности женског организма.
Разјашњавање улоге естрогена у здрављу мозга могло би да буде значајан корак ка персонализованијем приступу превенцији и очувању когнитивних функција код жена током старења.
За сада, међутим, главна порука истраживања није да хормонска терапија спречава Алцхајмерову болест, већ да би хормонска изложеност током различитих животних периода могла имати важну улогу у очувању здравља мозга у познијим годинама.