Шта се крије у кућној апотеци – где треба чувати лекове и зашто их не смемо користити после истека рока

Кућна апотека саставни је део готово сваког домаћинства, али се у њој неретко налазе и лекови које годинама нисмо користили. Иако је добро имати основне препарате за најчешће здравствене тегобе, важно је знати како се они правилно чувају, колико дуго могу да се користе и када их треба одложити.

Слађана Панајотовић из Фармацеутске коморе Србије каже за Београдску хронику да нема ничег лошег у томе да код куће имамо залихе лекова, али истиче да је важно да кућна апотека буде прилагођена потребама чланова домаћинства.

„У реду је имати залихе, у реду је имати кућну апотеку. Врло често она постане добар део путне апотеке“, наводи Панајотовићева.

Подсећа да пацијенти са хроничним болестима морају да имају лекове за редовну терапију, док би остали требало да обезбеде препарате за уобичајене здравствене тегобе.

„Оно што буквално сваког од нас може да мучи јесте температура. Сада се налазимо у сезони прехлада, понекад имамо главобољу, понекад бол у зглобу због неке спортске повреде или претеране физичке активности“, објашњава Панајотовићева.

У кућној апотеци, у зависности од потреба, могу се наћи и пастиле за грло, сирупи против кашља, препарати за алергијске реакције, као и одређени суплементи. Не треба заборавити ни средства за дезинфекцију, завоје и газе.

Зашто лекове не треба чувати у купатилу

Једна од најчешћих грешака јесте чување лекова у купатилу, иако влага и промене температуре могу негативно да утичу на њихов квалитет.

Панајотовићева наглашава да је неопходно поштовати упутства произвођача, посебно када је реч о температури и условима чувања.

„Када вам у апотеци кажемо да суплемент или лек треба да чувате на сувом и хладном месту, до 25 степени, треба пронаћи ормарић који није много близу купатила, који није много близу кухиње и који није на извору директне сунчеве светлости“, истиче гошћа Београдске хронике.

Као погодна места наводи део собе или ходника, далеко од грејних тела и директне сунчеве светлости.

„То није фрижидер, дефинитивно. То није ормарић у купатилу“, наглашава представница Фармацеутске коморе, говорећи о препаратима за које је прописано чување на собној температури.

Упозорава и на распрострањено уверење да се лекови, уколико су правилно чувани, могу користити и након истека рока трајања.

„Постоји мит да тај лек, уколико се исправно чува, чак може да се користи и дуже него што је то произвођач навео. А то није тачно“, каже Панајотовићева.

Додаје да неправилно чување може додатно да скрати период у којем лек задржава потребан квалитет и ефикасност.

„Он може да се напуни влагом и да изгуби своју ефикасност, а да ми будемо у заблуди да добијамо добар ефекат од тог лека и немамо добру контролу болести“, објашњава Панајотовићева.

Посебно упозорава на механичка оштећења појединих лекова и медицинских средстава, наводећи пример инсулинског пенa који након пада може престати правилно да функционише.

Капи за очи и нос – рок трајања се мења након отварања

Посебну пажњу, према речима Панајотовићеве, треба посветити препаратима који се користе након отварања бочице, попут капи за очи и нос.

Објашњава да рок трајања назначен на паковању не мора да буде исти као период у којем је препарат безбедан за употребу након првог отварања.

„Сваки произвођач је децидирано навео на паковању колико дуго сме да се користи“, истиче Панајотовићева.

У зависности од препарата, тај период може бити седам, 14 или 28 дана, али и 12 недеља.

„У апотеци помажемо пацијентима дајући им савете да можда ставе налепницу на којој ћемо исписати рок трајања или дан започињања терапије“, каже Панајотовићева.

Упозорава и да додиривањем врха пипете или делова бочице може доћи до контаминације, што додатно угрожава исправност препарата.

Да ли таблете смеју да се ломе и дробе

Још једна честа недоумица односи се на велике таблете које пацијенти тешко гутају, због чега их понекад ломе или дробе.

Панајотовићева објашњава да то није увек дозвољено и да зависи од начина на који је лек произведен.

„Понекад не, понекад да. Зависи како је формулисана. Уколико је постепено ослобађајућа форма капсуле, односно таблете, онда никако не смемо да је пресечемо на пола или прекинемо“, упозорава Панајотовићева.

Саветује пацијентима да се пре таквог поступка консултују са фармацеутом, који може да предложи одговарајући начин примене лека.

Као један од начина за лакше гутање наводи узимање таблете након неколико залогаја хране, али искључиво уколико је за тај лек дозвољено узимање уз оброк.

Лековима којима је истекао рок није место у комуналном отпаду

На крају, Панајотовићева подсећа да лекове којима је истекао рок трајања не треба бацати у обичну канту за смеће.

„Када наши пацијенти, гледаоци и корисници лекова прегледају своју кућну апотеку, не би требало у комунални отпад да одложе све те лекове“, наглашава Панајотовићева.

Уместо тога, потребно је однети их у апотеку која је означена као место за преузимање фармацеутског отпада.

„Много је важно да бринемо о својој животној средини и да чувамо ресурсе“, поручује Слађана Панајотовић из Фармацеутске коморе Србије.