Смањивање стигме; људи имају све мањи отпор према психијатрима

Психијатар Института за ментално здравље др Маја Милосављевић Марковић каже да се број пацијената повећава из године у годину, а да је у првих девет месеци ове године забележен раст од 10 до 20 одсто у односу на исти период претходне године. Депресија је најчешћи проблем због којег пацијенти траже помоћ, док истраживања показују да свако пето дете узраста од осам до 19 година има бар један ментални поремећај.

„Тренд је генерално у свету повећања потражње за психијатријском помоћи. Ми смо постали доступнији. Врата су нам отворена. Верујем да се стигма смањује, да људи више немају онај страх да дођу код психијатра и потраже помоћ“, рекла је гошћа Дневника.

Како је навела, на ментално здравље утичу и свакодневни изазови са којима се људи суочавају.

„Свакодневни изазови хроничног стреса, изложености, преоптерећености, умора, премора, усамљености, изолације, социјалних питања су нешто што свакако утиче на ментално здравље свакога од нас“, истакла је докторка.

Депресија најчешћи разлог за тражење помоћи

Пацијенти се, према њеним речима, најчешће јављају због симптома депресије, и то у свим старосним групама.

„Пацијенти се најчешће жале кад долазе код нас по помоћ на симптоме депресије и то је практично у свим старосним групама нају­честалији проблем због кога потраже помоћ“, рекла је др Милосављевић Марковић.

Поред депресије, пацијенти се обраћају за помоћ и због анксиозних поремећаја, различитих напада панике, опсесивно-компулзивног поремећаја, као и проблема са спавањем и последица изложености хроничном стресу.

Посебну пажњу, како је истакла, захтевају деца и млади. Истраживања која су рађена на територији Београда показују да свако пето дете узраста од осам до 19 година има бар један ментални поремећај.

„То су најчешће поремећаји расположења, односно депресија у највећем проценту, потом анксиозни поремећаји“, навела је докторка. Указала је и на податак који посебно забрињава стручњаке: „Оно што нас посебно треба да забрине, то је висока учесталост суицидних идеја и покушаја у том узрасту“.

У Институту пацијенти могу да буду збринути истог дана

За долазак у Институт за ментално здравље потребан је упут који се добија од лекара опште праксе, односно педијатра у дому здравља.

У диспанзерима за одрасле и децу прегледи се не заказују, већ се пацијенти, како је објаснила докторка, збрињавају истог дана када се јаве.

Институт је посебно усмерен и на ментално здравље деце и младих. У оквиру установе ради клиника која се бави њиховим проблемима, као и Центар за ментално здравље младих – ЦЕЗАМ.

У диспанзеру Клинике за одрасле постоји и више специјализованих кабинета.

„То су, на пример, кабинет за АДХД поремећај који је сада у експанзији, затим за перинаталну репродуктивну психијатрију, кабинет за клиничке студије, за судску психијатрију, за психотерапију који такође имамо једини у Београду и у Србији“, навела је др Милосављевић Марковић.

Према њеним речима, поједини делови Института посебно су посвећени областима у којима је препозната највећа потреба за помоћи.

„Да се дружимо, да радимо и да се волимо“

Говорећи о превенцији и очувању менталног здравља, др Милосављевић Марковић указала је на значај физичке активности, сна и социјалних контаката.

„Превенција је управо, лепо сте рекли, да очувамо оно што имамо, да водимо рачуна о својој физичкој активности, да идемо уредно на спавање, спавамо тих седам до девет сати којих је потребно“, рекла је.

Важним сматра и одржавање контакта са другим људима, посебно имајући у виду да је усамљеност један од ризика за настанак депресије.

„Да водимо рачуна о социјалним контактима, усамљеност је, већ сам поменула, један од ризика за настанак депресије, да се дружимо, да радимо и да се волимо“, поручила је докторка.

Када је време да потражимо помоћ?

Лоше расположење, туга или љутња део су свакодневног живота и не морају сами по себи да значе да је потребна стручна помоћ. Међутим, важно је обратити пажњу на то колико дуго тегобе трају и да ли ометају свакодневно функционисање.

„Сви имамо ми дане када смо нерасположени и када смо љути и када смо тужни. То све буде и прође. Али уколико то потраје дуже од две недеље, ако те тегобе нас спутавају да нормално живимо, да радимо, да се сналазимо у својим свакодневним активностима, онда је време да се обратимо стручњацима“, истакла је др Маја Милосављевић Марковић.