Откривен трећи скривени окидач високог крвног притиска

Када је реч о високом крвном притиску, лекари се обично фокусирају на два система: симпатички нервни систем (СНС) и хормоне ренин-ангиотензин-алдостеронског система (РААС), који регулишу количину и проток крви.

Према новом истраживању објављеном у часопису Communications Biology, у процес би могло да буде укључено још нешто: биолошки механизми познати као путеви разрешавања упале, који имунском систему организма сигнализирају када треба да се „повуче“.

Иако је већ познато да су имунски систем и крвни притисак повезани, научници из институција у Аустралији и Сингапуру сада су открили да би путеви разрешавања упале могли имати много важнију улогу у хипертензији него што се раније мислило.

Не само то – тим је утврдио да је експериментални лек под називом једињење 17б био ефикасан у снижавању крвног притиска, па чак и у поправљању оштећења крвних судова и органа изазваних хроничном упалом, у експериментима на мишевима.

„Ова студија пружа могућност за унапређење разумевања неуроимунских интеракција код хипертензије и може допринети развоју терапијских приступа који циљају и упалне и нервне путеве код кардиоваскуларних болести“, наводе истраживачи у објављеном раду.

Хронична упала настаје када имунски систем организма постане превише активан и трајно остане у стању приправности за напад, што на крају више штети организму него што му помаже у излечењу. Она је такође повезана и са СНС и РААС системима.

Антиупални лекови покушавају да релативно широко потисну имунски систем, али га могу потиснути и превише, а истовремено могу довести и до повећања крвног притиска.

Једињење 17б је много прецизније. Уместо да потискује имунски систем, оно „буди“ природне путеве за разрешавање упале, који би требало да спрече имунски систем да уопште претерано реагује.

Пошто је у ранијим експериментима показано да може да заштити срце од оштећења, лек је у експериментима на мишевима коришћен за деловање на формилпептидне рецепторе (ФПР) – својеврсне прекидаче на имунским и ткивним ћелијама који имунском систему сигнализирају да је његов посао завршен.

Истраживачи су открили да је, поред умереног смањења крвног притиска код мишева са хипертензијом, једињење 17б смањило и крутост главне артерије, аорте, као и опасно накупљање ожиљног ткива (фиброзу) у срцу и бубрезима.

„Ови резултати указују на активацију ФПР рецептора као обећавајућу терапијску стратегију за снижавање крвног притиска и повлачење реноваскуларне фиброзе“, наводе истраживачи.

Лекови за крвни притисак обично имају за циљ да смање кључне вредности – бројеве које видимо на апарату за мерење притиска – како би заштитили органе и смањили ризик од срчаног и можданог удара.

Међутим, чини се да овај лек директно делује на оштећења органа, што значи да би могао имати ширу примену, изван самог ублажавања симптома који прате хипертензију.

„Ови заштитни ефекти појавили су се уз само умерено смањење крвног притиска, што додатно подржава претпоставку да корисно дејство једињења 17б превазилази само његово антихипертензивно дејство“, наводе истраживачи.

Јасно је да су ови експерименти за сада спроведени само на мишевима, па су потребна даља истраживања како би се утврдило да ли би се исти ефекти могли појавити и код људи. Ипак, лек и приступ који примењује показују велики потенцијал.

Истраживачи не сугеришу да би једињење 17б једног дана могло директно да замени постојеће лекове за крвни притисак. Међутим, сматрају да би могло да буде алтернатива за пацијенте који не могу да користе постојеће лекове или да се користи као допунска терапија која помаже у санирању упале и ожиљног ткива.

И путеви за разрешавање хроничне упале заслужују даља истраживања. То указује да би циљање механизма којим се упала ефикасно „искључује“ могло бити једнако корисно као и директно циљање саме упале.