Једна генетска варијанта чини да тело сагорева масти уместо да их складишти

Шта ако су неки људи рођени са метаболичким подешавањем које им омогућава да буду здравији тако што масти не задржавају у јетри и крви, имају нижи ниво шећера у крви и тиме избегавају дијабетес типа 2? Такав механизам могао би да им помогне да избегну бројне здравствене проблеме.

У студији у којој је учествовало више од милион људи са три континента, а која је објављена у часопису Nature, истраживачи су идентификовали ретке мутације једног гена које, по свему судећи, пружају изузетну заштиту од дијабетеса, срчаних болести и других кардиометаболичких обољења.

Кардиометаболичке болести водећи су узрок смрти у свету и одговорне су за око једне од три смрти у САД.

Истраживачи су открили ген под називом FNIP1 док су тражили варијанте гена повезане са односом триглицерида (ТГ) и липопротеина високе густине (ХДЛ) холестерола.

„Што је овај однос виши, то је већи ризик од метаболичке болести“, каже генетичар Лука Лота из компаније „Регенерон Фармасјутикалс“, који је био један од руководилаца студије.

Специфичне мутације гена FNIP1 су ретке: у овој студији варијанту је имала приближно једна особа на сваких 7.000 испитаника.

Само 155 испитаника имало је ове мутације које доводе до скраћивања протеина, али су метаболичке разлике код њих биле упадљиве. У целини, ова група имала је око 60 одсто мање изгледа да развије кардиометаболичке болести.

Ген који делује као кочница потрошње енергије

Ген FNIP1 кодира фоликул-интерагујући протеин 1, који нормално делује заједно са другим протеином, фоликулом, како би успорио потрошњу енергије у ћелијама и омогућио организму да складишти енергију.

Овај пут учествује у регулацији митохондрија, ћелијских структура које производе енергију, као и механизама који су укључени у разградњу и рециклирање ћелијских компоненти.

Када је FNIP1 делимично онеспособљен, што доводи до стварања нефункционалног протеина, изгледа да се та кочница отпушта и да тело почиње да троши више енергије.

„Ове особе уносе, складиште и користе више енергије него особе које немају ове мутације, а управо је то заштитни фактор“, каже Лота.

Истраживачи су доказе за овај механизам пронашли и у лабораторијским експериментима.

Утишавање гена FNIP1 у људским ћелијама јетре активирало је гене укључене у сагоревање масти. Код мишева је утицање на сличан пут заштитило животиње које су храњене исхраном богатом мастима и фруктозом од добијања на тежини, истовремено побољшавајући осетљивост на инсулин и смањујући количину масти у јетри и оштећење јетре.

Занимљиво је и то што ова генетска варијанта, како изгледа, утиче на то где се телесне масти складиште.

Истраживања показују да место на којем се масти складиште утиче на кардиометаболичко здравље, при чему су висцералне масти, које се углавном налазе око органа и у пределу стомака, штетније од поткожних масти које се складиште на задњици, куковима и бутинама.

Чињеница да су људи са овом генетском варијантом имали здравију расподелу масти могла би да буде кључна за њихове боље здравствене исходе.

Зашто је важна расподела масти и шта се дешава код жена

У студији је забележен и упечатљив ефекат који се разликовао у зависности од пола.

Иако су истраживачи били усредсређени на FNIP1, идентификовали су још 58 сродних гена. Већина је показивала изузетно сличне ефекте код мушкараца и жена.

Међутим, ретке варијанте гена PDE3B биле су снажније повезане са повољним односом ТГ и ХДЛ код жена него код мушкараца.

То је посебно занимљиво јер је PDE3B већ повезан са расподелом телесних масти.

Истраживачи наводе да метаболички профил који настаје нарушавањем функције FNIP1 има одређене сличности са оним што се дешава код примене лекова из групе ГЛП-1, који су последњих година значајно променили лечење гојазности и дијабетеса типа 2.

Ипак, постоји важна разлика: ГЛП-1 лекови делују пре свега путем хормоналне сигнализације, док FNIP1, по свему судећи, утиче на основне механизме којима тело одређује да ли ће енергију сагоревати или складиштити.

Због тога FNIP1 представља потенцијалну мету за развој лекова, према компанији која је водила истраживање. Ипак, у овом случају реч „потенцијална“ захтева значајан опрез.

Еволуција би могла да објасни зашто је ова мутација тако ретка. Током већег дела људске историје, тело које је ефикасно чувало калорије представљало је предност. Данас, у окружењу у којем је храна богата калоријама широко доступна, таква метаболичка штедљивост можда више није толико корисна.

„Данас живимо у окружењу богатом калоријама, а историјски гледано, за то није постојао преседан“, каже Лота.

Велики потенцијал, али и питање шта се дешава ако се „кочница“ намерно искључи

Пре него што неко почне да тражи пилулу која би блокирала FNIP1, постоји важно питање на које тек треба одговорити: шта се тачно дешава када се ова метаболичка кочница намерно искључи?

Још није познато да ли би безбедно блокирање FNIP1 леком поновило користи које су уочене код људи који природно носе ове мутације.

Истраживачи напомињу да потпуно нарушавање овог пута може да изазове озбиљне проблеме.

Студија је још један пример моћи људске генетике да покаже шта се дешава када природа случајно искључи једну компоненту наше биологије. Ретке мутације могу истраживачима да покажу на које биолошке путеве би могло да буде вредно усмерити будуће терапије.

„Ове невероватно ретке мутације, које су током многих миленијума могле бити неповољне, данас су повољне за тело“, каже Лота.

Истраживање је објављено у часопису Nature.