Штала као спас: Зашто су сеоска деца здравија

Деца која живе на сеоским газдинствима оболевају знатно ређе од поленске грознице, астме и неуродерматитиса него деца која одрастају у граду. Разлог за то сада открива нова студија истраживачке групе из Минхена.

Истраживачки тим успео је код бактерија које су део микробиома у цревима краве први пут да прати читав биолошки ланац деловања такозваног „ефекта сеоског газдинства“.

Две трећине заштитног ефекта код астме

Док крава вари храну, бактерије производе метаболичке продукте и испуштају их у ваздух у штали. Када људи удахну те супстанце, реагују имуни рецептори на ћелијама дисајних путева у плућима.

Студију је водио Маркус Еге, који ради у Дечјој болници Универзитетске клинике ЛМУ (и на Институту за превенцију астме и алергија) у Минхену: „Ти рецептори имају вишеструке функције, између осталог у имуном систему. Они вероватно спречавају претерану упалну реакцију.“

Ти процеси и улога новооткривених бактерија у „ефекту сеоског газдинства“ раније нису били познати.

Према студији, те бактерије заслужне су за око две трећине заштитног ефекта код алергијске астме и за око половину тог заштитног ефекта код поленске грознице и неуродерматитиса. Но, одређену улогу имају и гени деце, дакле породична склоност алергијама.

Идентификовање бактерија помоћу прашине из штале са кравама

„Ефекат сеоског газдинства“ стручњаци за алергије из области епидемиологије уочили су још у једној ранијој опсежној међународној студији.

Још пре 20 година истраживачи алергија узели су брисеве носа код више од хиљаду деце у Европи.

За своју студију минхенски стручњаци додатно су прикупили податке од 47 деце која су одрастала на сеоским газдинствима.

Узели су узорке прашине са мадраца, подова и прозорских дасака традиционалних штала са кравама. Вођа студије Еге објашњава: „Успели смо да покажемо да ефекат сеоског газдинства смањује ризик од алергијске астме за половину, али нисмо знали зашто. Захваљујући новом поступном процесу елиминације сада смо могли да покажемо које су бактерије пресудне.“

Биоинформатика и анализа гена

Уз помоћ биоинформатике и савремених метода анализе гена сада је успело обједињавање и евалуација свих података, објашњава Еге:

„Пронашли смо две бактерије које потичу из микробиома у цревима краве и које су пресудне за заштитни ефекат. Но, нама су мање важни називи или врсте бактерија, а више њихова функција. Јер тек њихови метаболички продукти делују на човека.“

У штали деца долазе у додир са великим бројем микроорганизама. Та разноврсност сматра се пресудном за то да се дечји имуни систем „тренира“ и притом научи да разликује опасне узрочнике болести од безопасних алергена.

Пресудан је притом микробиом у људским цревима и на кожи. Осим бактерија, у њега спадају и гљивице, вируси и бактериофаги. За превенцију алергија та разноврсност, као и концепт првих 1.000 дана, имају важну улогу.

Наиме, имуни систем обликује се у раном детињству. Стручњаци зато препоручују мајкама да већ током трудноће, а касније и са бебом односно малим дететом, што чешће бораве у природи.

Нова сазнања требало би проверити у лабораторији како би се разјаснили молекуларни и ћелијски механизми ефекта сеоског газдинства. Дугорочни циљ је развој нових облика превенције или лекова за тренирање имуног система, без потребе да деца због тога бораве у крављој штали .