Др Половина: Гојазност није естетски, већ здравствени проблем – терапија се не сме прекидати на своју руку

Иако је гојазност један од највећих јавноздравствених изазова, Србија је, према међународним анализама, међу земљама које су највише напредовале у организовању система превенције и лечења ове болести.

Гостујући у Дневнику РТС-а, ендокринолог и начелница Амбуланте за гојазност Универзитетског клиничког центра Србије др Снежана Половина указала је да су особе са гојазношћу током екстремно високих температура изложене већем ризику од озбиљних здравствених компликација.

Врућина додатно оптерећује организам

Како је објаснила, особе са гојазношћу теже подносе високе температуре јер дебљи слој поткожног масног ткива отежава расхлађивање организма, због чега су изложеније настанку топлотног удара.

Поред тога, високе температуре додатно оптерећују срце и крвне судове, посебно венски систем.

„Топлота, заједно са гојазношћу, представља велико оптерећење за срце и за кардиоваскуларни систем, нарочито за вене. Уколико су проширене, уз гојазност долази до великог оптерећења, пораста притиска у венама, до отицања ногу, и онда су склонији тромбозама и тромбоемболијама“, упозорила је др Половина.

Додала је да код особа са израженим наслагама поткожног масног ткива и кожним превојима чешће долази до инфекција коже и рана, што додатно повећава ризик од компликација током летњих месеци.

Не прекидати терапију без консултације са лекаром

Посебно је нагласила да су пацијенти који, поред гојазности, болују и од дијабетеса типа 2 или кардиоваскуларних болести у осетљивијем положају.

Према њеним речима, дијабетес већ сам по себи смањује отпорност организма, док је код гојазности присутна хронична упала, па комбинација ова два обољења додатно повећава здравствени ризик.

„Оно што желим да поручим свим пацијентима, и са гојазношћу и са придруженим болестима, јесте да никако не прекидају терапију на своју руку“, истакла је др Половина.

Објаснила је да се током врелих дана дешава да поједини пацијенти, због нижег крвног притиска, самостално престану да узимају антихипертензивне лекове, што није исправан поступак.

„Треба да се посаветују са својим лекаром како да коригују дозу лека, али никако да сами прекидају терапију“, поручила је др Половина.

Колико течности треба уносити

Због појачаног знојења током високих температура, веома је важно обезбедити довољан унос течности. Др Половина наводи да количина воде коју је потребно попити зависи од телесне масе.

„Када се телесна маса подели са 27, онда добијемо количину течности која треба да се унесе у току дана“, објаснила је докторка, додајући да особе са већом телесном масом имају и веће потребе за уносом течности.

Србија међу најактивнијим земљама у борби против гојазности

Иако је број оболелих и даље висок, Србија је, према прошлогодишњој анализи Лондонског економског института, заузела прво место на свету по мерама које спроводи у борби против гојазности.

Како је навела др Половина, високо место Србије на такозваном Obesity Response Index-у резултат је више националних програма, међу којима су препоруке за дојење, програми превенције гојазности код деце и одраслих, програм „Активна Србија до 2030“, као и едукација деце о правилној исхрани и физичкој активности.

Подсетила је и да Србија од 2004. године има национални водич за лечење гојазности, који је обновљен 2022. године, док је ново издање у завршној фази израде и очекује се до краја године.

Према подацима Светског атласа гојазности, од 2015. до 2025. године у Србији није забележен пораст броја оболелих од гојазности.

„То су одличне вести, али имамо доста гојазног становништва, и младог и старијег“, указала је др Половина.

Гојазност је болест коју лечи лекар

Др Половина наглашава да је неопходно мењати однос према гојазности, јер она није само питање изгледа, већ хронична болест која захтева стручну дијагностику и лечење.

„Оно што је јако важно да схватимо је да је гојазност болест и мора да је лечи лекар“, истакла је она.

У Амбуланти за гојазност Универзитетског клиничког центра Србије већ 15 година функционише мултидисциплинарни центар у којем пацијенте лечи тим различитих специјалиста – ендокринолога, кардиолога, пулмолога, васкуларних хирурга, дијетолога, психотерапеута и баријатријских хирурга.

Поред промене животних навика, пацијентима су доступни лекови за лечење гојазности, психотерапија и хируршко лечење, а након започете терапије остају под редовним лекарским надзором.

До хиљаду нових пацијената годишње

Према речима др Половине, кроз Центар сваке године прође између 800 и 1.000 нових пацијената.

Иако је то велики број, он је и даље далеко испод стварних потреба, имајући у виду број људи који у Србији живе са прекомерном телесном масом или гојазношћу.

Због тога је, како је навела, циљ да се и у другим здравственим установама широм земље формирају бар специјализоване амбуланте које ће се бавити лечењем гојазности.

Говорећи о савременим лековима за лечење гојазности, др Половина је истакла да они могу значајно да помогну, али искључиво ако се примењују под лекарским надзором.

„Индикацију за примену било ког лека треба да дâ лекар на основу свих података које добија од пацијента и на основу прегледа пацијента, и да прати ефекат те терапије, да би могао да је адекватно дозира или замени неком другом“, нагласила је др Половина.