„Мислио сам да је то крај, а данас живим нормалним животом" – искуство пацијента који се лечи од рака плућа

„Када сам чуо дијагнозу, прво питање које сам поставио било је – Колико је ово опасно по мој живот? Нисам знао шта ме чека, колико ће све трајати и како ће мој организам реаговати на терапију. Био је то тежак тренутак, посебно када имате породицу, децу и унуке о којима бринете. Али лекари су ми објаснили да данас постоје нове терапије и да постоје могућности лечења које раније нису постојале",  овако почиње своју причу Чедо Предраговић из Београда, коме је рак плућа откривен случајно, током припреме за операцију ока.

Након урађеног снимка плућа лекари су уочили промене које су захтевале додатна испитивања, а потом је уследила тешка дијагноза, узнапредовала форма болести.

„Нису одмах хтели да ми кажу све детаље. На неки начин су ме штитили. Имам двоје деце и петоро унучади, нас је једанаесторо у породици и није било лако прихватити ту вест. Болест је много утицала на моје емоције. Постао сам осетљивији, посебно када причам о породици. Најтеже је било то што нисам знао шта доноси сутрашњи дан,  колико ће терапија трајати, како ће тело реаговати и шта могу да очекујем.

Период након постављања дијагнозе био је испуњен страхом и неизвесношћу. Дешавало се да не могу да заспим јер мисли само иду, шта ће бити и како ће бити. Нисам знао ништа о терапијама. Али онда је почело лечење и ствари су кренуле набоље", прича Предраговић.

Прву терапију добио је у децембру 2024. године. Лекари су га упозорили да можу да има одређене проблеме, да можда може да му опадне коса и да ће организам можда бурније реаговати. Међутим, добро је поднео терапију.

„Примам је на сваких 21 дан и могу да кажем да се моје здравствено стање побољшало. Данас могу да препешачим десет километара без проблема. Иако и даље немам одговор на питање колико ће терапија трајати, најважније ми је што данас живим квалитетније. Питао сам докторку која ме води: Докле ће ово трајати? Да ли свему овоме има краја? Рекла ми је: То је питање за милион долара. Не зна се колико ће трајати и колико дуго ће терапија бити потребна. Али ја се сада добро осећам и надам се да ће бити још боље", поручује Чедо Предраговић.

Кључна правовремена терапија

Рак плућа је водећи узрок смрти од малигних болести у Србији, са готово 7.000 новооболелих и 5.000 преминулих годишње. Забрињавајуће је што је овај карцином од пре две године водећи узрок смртности и код жена, па правовремен приступ терапији чини кључним.

Међутим, у нашој земљи се карцином плућа код чак 70 одсто пацијената открива тек у метастатском стадијуму, када су могућности лечења знатно ограничене. Разлог за то лежи у чињеници да су први симптоми, попут кашља, замора или отежаног дисања, неспецифични и често се приписују безазленим стањима, нарочито код пушача, који су на те тегобе навикли.

„Рак плућа није само дијагноза, то је болест која мења животе пацијената и њихових породица. Кроз рад са оболелима, свакодневно видимо колико су напредак медицине и доступност савремених терапија променили ток ове болести и дали пацијентима више времена, али и квалитетнији живот.

Међутим, и даље постоји велика потреба да најновије могућности лечења буду доступне свим оболелим. Посебно је важно да пацијенти са различитим типовима карцинома плућа, укључујући сквамозни карцином и метастатски неситноћелијски карцином са одређеним генским мутацијама, имају једнаке шансе за лечење према савременим стандардима. Наш циљ мора бити да сваки пацијент добије одговарајуће лечење у правом тренутку и што бољи квалитет живота2, каже Оља Ћоровић, представница Удружења пацијената „Пуним плућима“.

Унапређене могућности лечења

Рак плућа данас више не сме да се посматра као болест без могућности лечења и наде. Захваљујући напретку медицине, савременим дијагностичким методама, прецизној дијагностици, имунотерапији и циљаним терапијама, могућности лечења значајно су унапређене, а велики број пацијената данас живи дуже и квалитетније него раније.

„Посебно је важно да болест препознамо на време, јер рано откривање и правовремено започињање терапије могу значајно утицати на ток болести и исходе лечења. Савремене терапије постале су стандард лечења метастатског карцинома плућа и донеле су велике промене у животима многих пацијената. Ипак, пред нама је и даље важан задатак, да омогућимо да иновативни лекови и савремени терапијски приступи буду доступни свим пацијентима којима су потребни", каже доц. др Зоран Андрић, медикални онколог и начелник Одељења медикалне онкологије у КБЦ Бежанијска коса.

„Посебно се то односи на имунотерапију за пацијенте са сквамозним карциномом плућа, као и на циљане терапије за пацијенте са ретким и честим генским мутацијама код неситноћелијског метастатског карцинома плућа. Једнако је важно обезбедити доступност имунотерапије и у раним стадијумима болести, као преоперативне (неоадјувантне) и постоперативне (адјувантне) терапије за пацијенте са неситноћелијским карциномом плућа у стадијумима IB–IIIA, јер примена ових терапијских приступа значајно повећава шансе за успешно лечење и смањује ризик од повратка болести. Управо ове терапије могу значајно продужити живот, смањити ризик од прогресије болести и омогућити пацијентима квалитетније свакодневно функционисање", истакао је доц. др Андрић.