Шта се дешава са организмом током великих врућина и како препознати тренутак када постају опасне

Екстремно високе температуре представљају озбиљан ризик по здравље, посебно за старије особе, децу, труднице, гојазне људе и све који раде на отвореном. Организам поседује природне механизме који омогућавају одржавање телесне температуре, али они имају своје границе. Када се те границе пређу, може доћи до дехидратације, топлотне исцрпљености, па и топлотног удара.

„Морам да вам кажем да су ови топлотни удари велики ризик за здравље и постоји део наше популације који је нарочито угрожен“, упозорава интерниста др Зоран Ковачевић.

Како објашњава, међу најугроженијима су особе старије од 65 година, јер је код њих ослабљена способност регулације телесне температуре, слабије је знојење, а и осећај жеђи је мање изражен него код млађих људи. Додатни ризик представљају хроничне болести и терапија коју користе.

Поред њих, у ризичној групи су и мала деца због незрелости терморегулационог система, труднице, гојазне особе, људи који раде на отвореном, као и пацијенти који узимају антихипертензиве, диуретике и антидепресиве.

Организам може да се расхлади, али не бесконачно

Др Ковачевић истиче да организам има изузетно ефикасан механизам одбране од високих температура.

„Наш организам је невероватно савршен организам и он има ту терморегулацију која подразумева знојење. Са испаравањем зноја губи се температура. Затим долази до дилатације крвних судова, ширења крвних судова да би се лакше давала температура преко коже, жеђ“, објашњава др Ковачевић.

Међутим, ти механизми функционишу само до одређене границе. Када више нису довољни, најпре долази до дехидратације, а потом и до топлотне исцрпљености.

„То је последњи знак, синдром пред топлотни удар“, каже гост Јутарњег програма.

Топлотна исцрпљеност, према његовим речима, испољава се обилним знојењем, јаком жеђу, грчевима, нарочито у ногама, вртоглавицом, главобољом, мучнином и израженом малаксалошћу.

Уколико се ни тада не реагује, може доћи до топлотног удара: „Ако се ни тада не примети то, онда долази до топлотног удара који се може завршити и смртно.

Наглашава да је губитак свести, уз нагли пораст телесне температуре, знак да је неопходна хитна медицинска помоћ.

„Ако дође до губитка свести, скока температуре организма, то се ради о топлотном удару и тада треба, уз хлађење самога пацијента, позвати Хитну помоћ. Тада мора стручна медицинска помоћ“, истиче др Ковачевић.

Врућина утиче и на расположење, сан и свакодневно функционисање

Високе температуре не утичу само на физичко, већ и на психичко стање. Код тежих случајева могу се јавити дезоријентација и губитак свести, а у појединим ситуацијама и оштећење мозга.

„Та висока температура може, значи, у неким случајевима да доведе до оштећења самога мозга“, каже др Ковачевић.

Како додаје, многи људи током летњих врућина постају нервозни и безвољни, пре свега због осећаја нелагодности:„Тај осећај, значи, да немате комфора једноставно".

Високе температуре ремете и сан.

„Сигурно да има. Ако је висока температура, онда сте нервозни, вртите се у кревету, преврћете и тако даље, не долази вам сан, знојите се“, каже доктор, и упозорава и на неправилно коришћење клима-уређаја.

„Неко спушта на осамнаест степени, то је безвезе. Мислим лично, треба на двадесет два, двадесет три, двадесет четири степена“, наводи др Ковачевић.

Осврнуо се и на навику дуготрајног сунчања.

„Ми имамо неки фетиш, ја не знам, у Србији, али и у свету, тога сунчања. То је потпуно безвезе“, каже др Ковачевић, додајући да прекомерно излагање сунцу повећава ризик од карцинома коже и убрзава старење коже.

Најважнија је превенција

Као најважније мере заштите, др Ковачевић издваја избегавање директног сунца од 10 до 17 часова, боравак у хладовини, ношење лагане и светле одеће и редован унос течности.

„Узимајте довољне количине течности без обзира на жеђ“, поручује др Ковачевић.

Према његовој препоруци, током летњих месеци требало би уносити од око два и по до четири литра воде дневно, у зависности од околности, и пити воду у мањим количинама током целог дана: „Имајте ту чашу воде, на пола сата попити ту чашу“, саветује др Ковачевић.

Посебно наглашава да старији не би требало да излазе напоље у најтоплијем делу дана, као ни да родитељи изводе малу децу између 10 и 17 часова.

За раднике који обављају физичке послове на отвореном препоручује редовне паузе у хладу, као и бољу организацију рада, како би се најтежи послови обављали у јутарњим часовима.

Др Ковачевић подсећа да организам има велике могућности прилагођавања, али не и неограничене.

„Организам је направљен фантастично, има све терморегулационе способности, али са високим температурама, високом влажношћу, то није довољно и треба да му ми помогнемо“, закључује др Зоран Ковачевић.