Откривен кључни метаболички прекидач за сагоревање масти

Због тога научници трагају за природнијим начинима регулисања телесне тежине без пратећих негативних ефеката, а један од могућих кандидата могао би бити протеин МТЦХ2, познат и као „Мич“.

У студији из 2016. године истраживачи су открили да су мишеви код којих је заустављена производња протеина Мич у мишићима били заштићени од гојазности, уз истовремено побољшање издржљивости и физичке кондиције.

Заједно са резултатима других претходних истраживања о овом протеину, то је подстакло ново истраживање које је предводио тим са Вајсмановог института за науку у Израелу. Научници су желели да утврде да ли би исти ефекти могли да се уоче и код људи.

Како би то испитали, у лабораторији су уклонили ген одговоран за производњу протеина Мич у људским ћелијама.

„Након уклањања Мича, на сваких неколико сати пратили смо његов утицај на више од 100 супстанци које учествују у метаболизму људских ћелија“, рекла је биолог Сабита Чауразија са Вајсмановог института за науку.

„Уочили смо повећање ћелијског дисања – процеса у којем ћелије уз помоћ кисеоника производе енергију из хранљивих материја, попут угљених хидрата и масти. То објашњава повећану мишићну издржљивост забележену у претходним експериментима на мишевима.“

Детаљна анализа показала је шта протеин Мич заправо ради. Он отежава спајање ћелијских „електрана“, односно митохондрија, што ћелије чини мање ефикасним у производњи и искоришћавању енергије.

То значи да ћелије без Мича стално функционишу као да им недостаје енергије и непрестано траже ново „гориво“, због чега много брже сагоревају угљене хидрате, масти и аминокиселине. То делимично објашњава зашто мишеви којима недостаје Мич у мишићима не развијају гојазност.

Истраживачи су такође установили да ћелије без Мича посебно користе масти као извор енергије. Оне почињу да разграђују масне компоненте које се налазе у ћелијским мембранама како би их искористиле као гориво.

„Открили смо да је уклањање Мича довело до значајног смањења количине масти у ћелијским мембранама“, рекао је биолог Атан Грос са Вајцмановог института за науку.

„Истовремено смо уочили повећање масних једињења која служе за производњу енергије и схватили да се масти разграђују из мембране како би биле искоришћене као гориво. Другим речима, показали смо да Мич одређује судбину масти у људским ћелијама.“

Истраживање је донело још једно значајно откриће повезано са мастима – одсуство Мича ремети процес претварања обичних ћелија у масно ткиво, познат као диференцијација масних ћелија.

„Процес стварања и нагомилавања масног ткива захтева велику количину доступне енергије, али ћелије без Мича пате од њеног недостатка. Осим тога, смањена је активност гена неопходних за диференцијацију, а недостају и супстанце кључне за одвијање тог процеса. Као резултат тога, смањује се стварање нових масних ћелија, али и накупљање масти“, објаснио је Грос.

Иако смо још далеко од развоја конкретних терапија, откриће да Мич има кључну улогу у процесима сагоревања и складиштења масти чини га веома занимљивим кандидатом за будућа истраживања.

Међутим, биће потребно још много истраживања како би се у потпуности разумело какве последице има присуство или одсуство овог протеина. Довођење ћелија у стање сталног енергетског дефицита могло би да изазове превелики стрес у ткивима и органима, па ће будући третмани морати да избегну такве нежељене ефекте.